Ustavna žalba je delotvorno pravno sredstvo

U presudi donetoj 1. decembra 2009. godine u predmetu Vinčić i drugi protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava je stao na stanovište da se ustavna žalba može smatrati delotvornim pravnim sredstvom ukoliko je podneta nakon 7. avgusta 2008. godine. Ovaj datum predstavlja vreme objavljivanja prvih meritornih odluka u Službenom listu Republike Srbije uključujući i onu kojom je utvrđeno kršenje Ustava. Treba pomenuti da je ESLJP, u skladu sa svojom dosadašnjom praksom, odluku o delotvornosti zasnovao na analizi prakse Ustavnog suda Republike Srbije. Tako je utvrdio da je Ustavni sud, zavisno od slučaja, ukidao odluke nižih sudova, zahtevao da se postupci koji dugo traju završe što je pre moguće i držao da je podnosiocu ustavne žalbe naknada štete zagarantovana. ESLJP se takođe osvrnuo na rad Komisije za naknadu štete i utvrdio da je ona u bar četiri slučaja dodelila naknadu štete u slučajevima kada je Ustavni sud utvrdio kršenje Ustava. Konačno, pretpostavka delotvornosti sada je na strani države te podnosilac predstavke koji se žali na povredu člana 13 mora da dokaže da u konkretnom slučaju ustavna žalba nije bila delotvorno pravno sredstvo. Očigledno je da rad Ustavnog suda za sada potkrepljuje zaključak o delotvornosti ustavne žalbe. Sa druge strane, stav ESLJP o delotvornosti instituta ustavne žalbe nije uklesan u kamenu te će se praksa Ustavnog suda Srbije pratiti i ubuduće.
Važno je naglasiti da napore Ustavnog suda ne treba posmatrati u svetlu izbegavanja odgovornosti za kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima već, pre svega, kao način obezbeđivanja praktične i delotvorne zaštite ustavnih prava građana.