Ugrožavanje nezavisnosti studija B i policijska brutalnost u Beogradu

30. septembar 1997.

  
ugrozavanje nezavisnosti studija bUveče 30. septembra 1997. godine policija (riot police) je brutalno rasterala demonstrante u Beogradu povredivši i uhapsivši do sada neutvrđen broj građana Beograda, demonstrana ta i slučajnih prolaznika. Povod za mirne demonstracije bila su dva medjusobno povezana događaja od istoga dana: smenjivanje gradonačelnika Beograda i odmah potom direktora i glavne i odgovorne urednice nezavisne radio-televizije Studio B.Radio-televizija Studio B je nekada bila akcionarsko društvo u kome su preovladavali deoničari iz redova zaposlenih. Početkom 1996. godine Skupština grada je navodnom “revalorizacijom” uloga stavila u svoje vlasništvo i pod svoju potpunu kontrolu ovu stanicu. Posle tromesečnih demonstracija i konačnog priznanja rezultata lokalnih izbora od 17. novembra 1996. godine, vlast u Beogradu je preuzela opoziciona većina i promenila sastav Upravnog odbora Studija B, uz obećanje da će se stanica što brže vratiti njenim akcionarima, a da će dotle novinari Studija B imati potpunu slobodu uređivanja i izveštavanja.

Međutim, protivno Statutu grada Beograda, potpredsednik Skupštine grada sazvao je Skupštinu grada Beograda za 30. septembar. Skupštinu inače može da sazove samo gradonačelnik, a njegov potpredsednik to može učiniti jedino ako je gradonačelnik odsutan. Gradonačelnik nije bio odsutan i sazivanje Skupštine je reflektovalo pokvarene odnose između ovih funkcionera koji pripadaju dvema političkim strankama.

Na ovom zasedanju Skupštine, održanom u odsustvu velikog broja odbornika, hitno je smenjen gradonačelnik. Sasvim neočekivano, na dnevni red je stavljena i smena Upravnog odbora Studija B koja je isto tako odmah obavljena. Nekoliko sati posle ove sednice sastao se novi Upravni odbor i iza zatvorenih vrata smenio direktora i glavnu urednicu Studija B. Dan kasnije svi urednici programa ove stanice dali su ostavku.

Za novog direktora i glavnog urednika je postavljena jedna ličnost, koja je smesta preuzela dužnost i zabranila dalje emitovanje pripremljenog programa. Promene u Studiju B izvedene su na način protivan odgovarajućim jugoslovenskim zakonima.

Prema Zakonu o javnom informisanju i Statutu grada Beograda, u Upravni odbor Studija B mora da uđe izvestan broj predstavnika zaposlenih (u slučaju Studija B – 6 od 18). Prema internim pravilima Studija B,  predstavnike u Upravnom odboru predlaže sindikat. Skupština grada je odbila da prihvati pismeni i obrazloženi predlog sindikata i u Upravni odbor kao predstavnike zaposlenih izabrala šest lica za koje nije postojao predlog niti je predlagač ikada identifikovan. Ovakav Upravni odbor izabrao je novog direktora na zatvorenoj sednici. Uz pretnju fizičkim nasiljem direktor je preuzeo dužnost ne poštujući zakonska pravila o registraciji preduzeća i o sredstvima javnog informisanja. Nije bilo ni prilike ni vremena da se obavi potreban postupak i da se uvaže prigovori na ovakvu proceduru.

Promene u Studiju B nisu došle neočekivano jer su neke političke partije zastupljene u Gradskoj skupštini izražavale nezadovoljstvo njegovim nezavisnim izveštavanjem, tražile da imaju udela u uređivačkoj politici i pretile nepovoljnim posledicama po novinare. Time se pokazalo da nezavisnost ove kuće ne smeta samo političkoj stranci koja je doskora bila na vlasti u Beogradu, već i nekim drugim strankama koje se izdaju za demokratske.

Intervencijom policije protiv demonstranata i atakom na nezavisnost Studija B povređeni su, pored pomenutih propisa, članovi ustava SR Jugoslavije i Srbije koji se odnose na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja i na zabranu nečovečnog postupanja i samovoljnog lišavanja slobode. Time su takođe prekršeni i članovi 9, 19, i 21 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji obavezuje SR Jugoslaviju.