Uslovi za obraćanje ESLJP

Sud, pod određenim uslovima, razmatra žalbe lica, koja smatraju da im je povređeno neko od prava zagarantovanih, kako Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, tako i Protokolima br. 1, 4, 6, 7, 12 i 13. Pojedinac se može obratiti ESLJP ukoliko su ispunjeni određeni proceduralni uslovi

  • Podnosilac predstavke treba da je lično i neposredno bio žrtva kršenja jednog ili više zagarantovanih prava odnosno da na neki način trpi posledice navodnog kršenje prava ustanovljenog Konvencijom. Povreda treba da je učinjena od strane jedne od država ugovornica.
  • Sud može da razmatra samo žalbe, koje se odnose na povrede, koje su se desile nakon datuma ratifikacije. Pomenuti datum se razlikuje zavisno od toga na koju državu se žalba odnosi, te da li se žalba tiče prava zagarantovanih Konvencijom ili jednim od Protokola.
  • Sudu se može žaliti samo u stvarima, koje su u nadležnosti javnih organa vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske) jedne od država ugovornica. ESLJP ne može razmatrati žalbe protiv fizičkih lica ili privatnih organizacija. Neophodno je da je aktivnost države a ponekad i njeno nečinjenjne uzrok kršenja prava sadržanih u Konvenciji. Delom države smatraju se i organi koji su strogo formalno odvojeni od vlade kao što su sudovi. Ipak organi Konvencije su prihvatili da se kršenje prava od strane određenih ustanove koje zaista nisu deo državnog aparata, kao što su privatne škole, mogu pripisati državi usled delegiranja javnih ovlašćenja tim ustanovama.
  • U skladu sa čl. 35 stav 1 Konvencije, Sud može razmatrati predstavku tek kada su iscrpljeni svi domaći pravni lekovi, i pre isteka roka od šest meseci od donošenja konačne odluke. Sud neće moći da razmatra predstavke, koje ne zadovoljavaju ove uslove prihvatljivosti. Ukoliko se ne iscrpe svi pravni lekovi u datoj državi, koji bi mogli ispraviti situaciju, na koju se podnosilac predstavke žali, neophodno je dokazati da takvi lekovi ne bi bili efikasni. Potrebno je obratiti se prvo domaćim sudovima, uključujući i nadležan sud najviše instance, i izložiti sve žalbene navode, na koje bi se kasnije pozvalo pred ESLJP. Kada se koriste odgovarajući pravni lekovi, potrebno je poštovati sva pravila postupka pred domaćim organima, uključujuci i rokove. Ako je, na primer, žalba odbijena jer je podneta prekasno, ili pogrešnom sudu, ili nije poštovan propisan postupak, ESLJP neće moći da razmatra slučaj podnosioca predstavke. Ako se žalba podnosioca predstavke odnosi na sudsku odluku, kojom se izriče osuda ili kazna, nije potrebno ulagati zahtev za ponavljanje postupka, nakon što se prošlo kroz uobičajenu žalbenu proceduru. Takođe, nije potrebno koristiti pravne lekove, koji ne utiču na ishod spora, niti tražiti amnestiju ili pomilovanje. Peticije upućene parlamentu, premijeru ili predsedniku države, ministrima ili ombudsmanu, se, takođe, ne smatraju pravnim lekovima, koji moraju biti iskorišćeni.
  • Predstavka Sudu mora biti podneta u roku od šest meseci od odluke najvišeg nadležnog domaćeg suda ili drugog državnog organa. Rok počinje da teče od dana kada je podnosiocu predstavke ili njegovom advokatu uručena konačna sudska odluka, doneta u redovnom postupku, a ne od datuma kada je odbijen zahtev za ponavljanje postupka, peticija za amnestiju ili pomilovanje, ili bilo koja druga molba, koja ne utiče na ishod spora, ukoliko je podneta. Period od šest meseci prestaje da teče kada Sud primi prvi podnesak podnosioca predstavke, u kojem se, makar i u sažetom obliku, jasno navodi suština zahteva kao i prijemom popunjenog obrasca same predstavke. Podnesak, kojim se samo zahtevaju informacije od strane Suda, neće uticati na protek pomenutog roka.
  • Da se nije prethodno obraćao organima Konvencije ili nekom drugom međunarodnom telu po istom pitanju. Treba imati u vidu da Sud proglašava predstavku neprihvatljivom ako nije ispunjen jedan ili više od navedenih uslova.