Ustavni sud Srbije utvrdio da je 17 tražilaca azila iz Avganistana bilo nezakonito proterano iz Srbije

22. januar 2021.

Ustavni sud Srbije usvojio je krajem decembra 2020. godine ustavnu žalbu u korist sedamnaest ljudi iz Avganistana koja su izrazila nameru da traže azil u Republici Srbiji zbog povrede ljudskih prava i prisilnog proterivanja iz Srbije. Beogradski centar za ljudska prava obratio se Ustavnom sudu u martu 2017. godine, mesec dana nakon što je sedamnaest ljudi, među kojima je i četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam, po zimi i hladnoći nezakonito proterano iz Srbije u Bugarsku. 

Odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da im je tom prilikom povređeno pravo na slobodu i bezbednost (član 27 stav 3 Ustava RS), a u vezi sa dopunskim pravima u slučaju lišenja slobode bez odluke suda (član 29 stav 1 Ustava RS), kao i pravo na slobodu kretanja (član 39 stav 3 Ustava RS), a u vezi sa nepovredivošću fizičkog i psihičkog integriteta (član 25 Ustava RS). Ustavni sud je takođe našao da im tom prilikom nije pružena adekvatna pravna pomoć. 

3. februara 2017. godine patrola Stanice granične policije Gradina, u saradnji sa pripadnicima žandarmerije i vojske Srbije, na magistralnom putu u Dimitrovgradu, lišila je slobode navedene osobe. Oni su nakon toga izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, pred kojim su zatražili azil, usled čega je prekršajni postupak obustavljen. Pripadnicima MUP-a Srbije naloženo je da svima izdaju potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u centar za smeštaj tražilaca azila. Uprkos tome, službenici policije su ih, u noći između 3. i 4. februara 2017. godine, na nehuman i ponižavajući način sproveli do pograničnog pojasa i proterali nazad u Bugarsku. Tom prilikom tražioci azila iz Avganistana bili su prinuđeni da pešače kroz šumu, na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeta sva dokumenata, među kojima i ona izdata u Srbiji.

Ustavni sud je konstatovao da su policijski službenici nečovečno postupili prema sedamnaest osoba iz Avganistana iako je Prekršajni sud u Pirotu zaključio da se radi o izbeglicama sa ratnog područja, koje su zatražile azil i tako dobile privremenu zaštitu pravnog poretka Republike Srbije. Odluka Ustavnog suda, prva u ovakvim slučajevima, biće zbog interesa javnosti objavljena u Službenom glasniku i tada će biti dostupna javnosti.

Podsetimo i da je u julu 2016. godine Vlada Srbije donela Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za izvršavanje zajedničkih zadataka, kojom je predviđeno da se granice Srbije prema Bugarskoj i Makedoniji ojačaju mešovitim patrolama pripadnika Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ovakva praksa stvorila je pogodno tle za sprovođenje kolektivnog proterivanja, odnosno vraćanja stranaca u susedne države bez sprovođenja adekvatne procedure i obezbeđenja eventualnog pristupa postupku azila u Srbiji.

Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je u svojim zaključnim razmatranjima iz aprila 2017. godine izrazio zabrinutost u vezi prijavljenih slučajeva povodom napora da se uskrati pristup teritoriji Srbije i postupku azila, kolektivnog i prisilnog proterivanja i pogrešne primene principa „sigurne treće države“, uprkos zabrinutosti zbog uslova u nekim od tih država, te je preporučio RS da se uzdrži od kolektivnog proterivanja stranaca i obezbedi objektivne procene nivoa zaštite prilikom njihovog proterivanja u „sigurne treće države“.

Detaljnija analiza ove odluke Ustavnog suda donete 29. decembra 2020. godine biće dostupna u predstojećem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava o pravu na azil u Republici Srbiji koji će se odnositi na period od januara do marta 2021. godine.

Više informacija o ovom slučaju možete naći u našem periodičnom izveštaju Pravo na azil u Republici Srbiji – Izveštaj za period januar-mart 2017, strane 21 – 26.