Vojin Dimitrijevic: Jetre i bubrezi samo dodatak drvetu i drogi

22. decembar 2010.
Poznato je da je Dik Marin izvjestio Parlamentarnu Skupstinu Savjeta Evrope, da ima ozbiljnih indicija o zlocinima Albanske vojske i prodaji organa zrtava. Ono o cemu se i ranije pricalo, sada, nakon ovog izvjestaja, dobija ozbiljnije tonove. Naravno, ponovo ce kao i kod svega drugoga, reakcije biti dijametralno suprotne, od odbacivanja svega recenog u izvjestaju, do euforicnih izjava i nade da ce taj izvjestaj pokrenuti politicku akciju vracanja Kosova Srbiji.
Izabrao sam ovaj intervju, jer glas Vojina Dimitrijevica je i u ovoj situaciji glas razuma, koji izvjestaj i njegove eventualne posljedice pokusava posmatrati realno i razumno.

Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže u razgovoru za e-novine povodom izveštaja Dika Martija, izvestioca Odbora za pravna pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, da je od otkrivanja nekih detalja u vezi sa trgovinom ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji bilo jasno „da nešto mora da se zataška“.
„Otkad je Karla del Ponte pomenula ‘žutu kuću’ i otkad su novinarke B92 obišle to mesto, videla se takva namera. Za mene ove stvari nisu nove, naravno, s tim što ovakav izveštaj kakav je napravio Dik Marti, nije nikakav sudski dokaz, nego je skup jakih pretpostavki i jakih indicija da se nešto tako događalo i da su neke od tih stvari koje su se tamo događale daju u tom repertoaru sukoba u bivšoj Jugoslaviji, novu notu. Moja i reakcija Beogradskog centra za ljudska prava je to da je ovaj sukob bio povezan sa korišćenjem varvarskih metoda koje su u istoriji zaboravljene. I, drugo, da su svi ti pokreti koji su se nazivali patriotskim i koji su bili naoružani, imali neku vrlo jaku vezu sa gangsterima, sa običnim kriminalom koji je u svemu tome hteo da profitira“, kaže naš sagovornik.

On ističe da je „prirodna sklonost običnih kriminalaca da svoja dela ‘oplemene’, da svoju pljačku predstave kao borbu za oslobođenje svog naroda i ostvarenje nekakvih ‘viših ciljeva’“.
„Drugim rečima, kao što, verovatno, Robin Hud nije bio zadovoljan samo pljačkom, već je hteo da se predstavi kao čovek koji otima od bogatih i daje siromašnima. Mada su, uglavnom svi oni (u bivšoj Jugoslaviji, prim, nov.) otimali od siromašnih i davali bogatima. U svim tim pokretima, počevši od Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, imate taj kriminalni momenat pljačke. Garda je delovala najpre u Slavoniji, bogatom delu Hrvatske, Semberiji, a nigde ih nije bilo kada se otišlo u siromašne krajeve. Sve se to odvijalo uz priču o nacionalnom interesu. Zašto bi kosovski Albanci bili izuzetak?! Moj je zaključak da svi treba da budu tužni. Zašto bi neko bio radostan zbog toga što se pokazalo da i na albanskoj strani, koja se dosta dugo uspešno pokazivala kao žrtva, bio radostan zbog toga što se to dešavalo u nekoj odvratnoj formi?

Imunitet ne treba da postoji ni za koga, ni za koju vlast koja hoće da bude ozbiljna. One moraju da istražuju i da kazne krivce.a ne da tvrde da su njihovi zlikovci bili bolji od drugih“, naglašava Vojin Dimitrijević.
Novi detalj u sprezi ratnih zločina i organizovanog kriminala, trgovinu organa žrtava, Vojin Dimitrijević komentariše podsećajući na neke ličnosti i događaje iz rata u bivšoj Jugoslaviji.

„Izgleda da nema nikoga ko nije bio u sprezi sa organizovanim kriminalom. Jer, rat je primena metoda sile i nasilja i sve je to pomešano sa genocidnom propagandom. Zašto toga nije bilo prilikom osvajanja Čehoslovačke? Nije se išlo na to rešenje. A rat je idealna prilika za psihopate da se istaknu. Setimo se, na primer, Kapetana Dragana. Ovde je heroj nad nad herojima. Ono što je ključno u ovom ratu je da se trgovalo i drvetom i ovim i onim, pod izgovorom da je to za dobro naroda – onda je ovo samo jedan odvratan dodatak i da svako to treba da odvoji u nameri da stvori demokratsku, novu zajednicu“, kaže naš sagovornik.
On ocenjuje da će u međunacionalnim odnosima otkrivanje novih zločina biti tumačeno po receptu „nismo očekivali ništa bolje od Albanaca, dokazali su da su primitivniji od nas“.

„Međutim, oni koji to kažu mogu da blagoizvole da konstatuju odakle su stizali leševi Albanaca i koji su putevima stizali, na periferiju Beograda. Oni su sad upotrebljeni i od jednih i od drugih, oni koji su se bogatili na jedan ogavan način prodajući organe su iskoristili to što su žrtve pripadale ovoj ili onoj strani. Svako mora da zastupa stav da niko nije nedužan, ne u kolektivnom smislu, nego u smislu da je u svačijim redovima onih koji su rat koristili za iživljavanje svojih najnižih nagona, ili za najobičniju pljačku. Ovaj primer je potpuno ogavan. Jedna je petina Albanaca među žrtvama, što ukazuje na to da u ratu stradaju umereni ljudi možda oni koji su proglašavani za izdajnike i sa kojima se postupalo gore nego sa drugima, što, naravno, nije usamljeni slučaj. Treba baciti trezven pogled na ove sukobe i niko ne treba da smatra da je gangster na njegovoj strani presto da bude gangster, da je zločinac prestao da bude zločinac, da je ludak na njihovoj strani postao normalan. I to svako mora da istraži, pre nego što dočeka neki negativni primer da bi sebe oprao.

Izvor e-Novine