Vojin Dimitrijevic: Posebno tragicna situacija interno raseljenih lica sa Kosova

7. april 2000.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava, Vojin Dimitrijevic izjavio je da je stanje ljudskih prava u Jugoslaviji veoma je lose i da se stalno pogorsava. Uporedjujuci stanje ljudskih prava pre, za vreme i posle intervencije NATO-a proslog proleca, Dimitrijevic je rekao da je pre intervencije najizrazenija bila diskriminacija kosovskih Albanaca, nad kojima se, kako je ocenio, stalno pojacavala policijska represija.”Od pocetka intervencije NATO-a represija je usmerena na samu Srbiju, odnosno izrazena je diskriminacija politickih neistomisljenika ljudi na vlasti, a posle stavljanja Kosova pod medjunarodni protektorat, dolazi do masovnog raseljavanja nealbanskog stanovnistva”, izjavio je direktor centra za ljudska prava, Vojin Dimitrijevic, i o trenutnoj situaciji rekao:

„Posebno je tragicna situacija interno raseljenih lica sa Kosova, oni su drzavljani Jugoslavije, oni nisu stranci, ne spadaju po mandat Visokog komesarijata za izbeglice, a nasa drzava ih ne tretira kao izbeglice jer su njeni drzavljani i oni dozivljavaju uzasnu sudbinu potpune nebrige. Ne samo da su suvisni za drzavu nego se dovode u sukob sa lokalnim stanovnistvom“.

Vojin Dimitrijevic je podsetio i na deo izvestaja koji se odnosi na ljudska prava u pravnim propisima Jugoslavije, ocenjujuci da su mnogi zakoni u suprotnosti sa Ustavom i da se krsenje ljudskih prava sada proklamuje nekim zakonima. Dimitrijevic je rekao i da veliki broj zakona nije uskladjen sa saveznim ustavom, a kao najbolji primer za to naveo je Zakon o krivicnom postupku. On je istakao da je Ustav Srbije, po pitanju ljudskih prava gori od saveznog, sto je posebno doslo do izrazaja za vreme ratnog stanja, navodeci da republicki ustav daje ovlascenja predsedniku Srbije da ukine gradjanima sva prava. O odgovornosti za lose stanje ljudskih prava u Jugoslaviji, Vojin Dimitrijevic kaze:

„Naravno da je osnovna odgovornost na ovoj drzavi kojoj nije mnogo stalo do ljudskih prava, ali isto tako doprinos zemalja medjunarodne zajednice koje na Balkanu ne postupaju u interesu demokratije i ljudskih prava, nego se uvek povode za nekakvom nacijom koju favorizuju, i uopste ovaj izvestaj ne izlaze na optimizam“.

Izvor: b92