Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da godinu dana nakon incidenta 15. marta u Beogradu, institucije Republike Srbije pokazuju da nemaju nameru da sprovedu istragu, utvrde činjenice i odgovornost u vezi sa nasilnim prekidom mirnog skupa upotrebom neke vrste zvučnog uređaja kojim je došlo do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja hiljada građana Srbije.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu od maja prošle godine ponavlja iste podatke – da su uzeti iskazi od oko 170 građana od oko 200 lica koji su izrazili spremnost da daju izjave, da su pribavljeni izveštaji MUP-a, Ministarstva odbrane, BIA i Ministarstva zdravlja kao i video snimci sa sigurnosnih kamera na lokacijama koje su građani naveli, da predmet još uvek nije pravno kvalifikovan i da je sve i dalje u fazi predistrage.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2025. godine zaključio da nema mesta njihovom postupanju u ovom slučaju, odbacijući bez obrazloženja (pod izgovorom “strogo poverljivo”) više krivičnih prijava koje su podnete zbog sumnje na krivično delo terorizma protiv građana Srbije i prebacujući dalji postupak na Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Nedavne zakonodavne promene koje su oslabile tužilaštvo i pravosudni sistem dodatno umanjuju institucionalnu sposobnost i nezavisnost, stvarajući realnu opasnost da slučaj namerno ostane nerazrešen i da jedina zvanična analiza o 15. martu koju su predstavile vlasti Srbije bude procena Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije.
Za razliku od institucija Republike Srbije, međunarodne institucije i organizacije vode postupke u cilju utvrđivanja okolnosti incidenta u kojem je došlo do povrede ljudskih prava više hiljada građana Srbije. Evropski sud za ljudska prava doneo je u aprilu 2025. godine privremenu meru i naložio Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja za kontrolu okupljanja. Pred sudom u Strazburu u toku je postupak i po predstavci građana koji su bili žrtve incidenta 15. marta.
Komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija izrazio je spremnost da njegovo Telo sprovede misiju utvrđivanja činjenica, temeljnu istragu tražila je i specijalna izvestiteljka UN-a za borbu protiv torture, dok je šest specijalnih izvestilaca UN-a istaklo da informacije koje su dobili od srpskih vlasti u vezi sa incidentom 15. marta izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu pune primene obaveza Vlade Srbije u poštovanju i zaštiti prava i osnovnih sloboda građana. Hitnu istragu zahtevao je komesar Saveta Evrope za ljudska prava, dok je u izveštaju o Srbiji za 2025. godinu Evropska komisija navela da nije bilo kredibilnih mera vlasti u Srbiji koje bi negirale upotrebu zvučnog uređaja.
Godinu dana nakon incidenta na najvećem skupu u novijoj istoriji Srbije, državne intitucije pokazuju potpuno odsustvo potrebe i obaveze prema sopstvenim građanima da urade ono što je neophodno – da sprovedu nezavisnu, kredibilnu i transparentnu istragu incidenta od 15. marta 2025. godine, uz učešće ili pomoć relevantnih međunarodnih tela; da javno odgovore na pitanja šta se tačno dogodilo, ko je odobrio i upotrebio uređaj i pod kojim okolnostima; i preduzmu konkretne mere kako bi se osigurala odgovornost i sprečilo ponavljanje sličnih incidenata u budućnosti.
Podsetimo da se nakon protesta 15. marta, 4.000 građanki i građana obratilo organizacijama civilnog društva – Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Građanske inicijative, FemPlatz i A11 – inicijativa za ekonomska i socijalna prava, sa svedočenjima o posledicama koje su iskusili – od osećaja panike i straha, do telesnih povreda. Više od 3.000 anonimizovanih svedočenja, dostupno je javnosti na platformi zvuk.labs.rs.
Gostovanje Vladice Ilića iz Beogradskog centra za ljudska prava na televiziji N1 povodom godinu dana od incidenta 15. marta u Beogradu i navodne upotrebe zvučnog uređaja.
