Beogradski centar za ljudska prava organizovao je 25. marta 2026. godine radni sastanak sa predstavnicima ključnih državnih institucija, međunarodnih organizacija i diplomatskog kora u Beogradu, u okviru projekta EU4FAST. Sastanak je imao za cilj da kroz strukturirani dijalog sagleda trenutni položaj osoba poreklom iz Ukrajine u Republici Srbiji, sa posebnim fokusom na pravni status, pristup pravima i specifične ranjivosti ove populacije.
Sastanku su pored organizatora Beogradskog centra za ljudska prava prisustvovali predstavnici: Ambasade Ukrajine u Republici Srbiji, Ambasade Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Kancelarije za azil Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i GIZ Srbija. Sastanak je otvorila Sabine Olthof direktorka kancelarije GIZ-a u Srbiji.
Tokom sastanka razmenjena su iskustva iz prakse i identifikovani ključni izazovi sa kojima se suočavaju osobe pod privremenom zaštitom. Uočeno je povećano obraćanje državljana Ukrajine institucijama, kao i rastuće interesovanje za prelazak na druge oblike boravka. Istaknuto je da većinu čine žene koje su nosioci domaćinstava, često sa decom ili starijim članovima porodice, što dodatno povećava njihovu ranjivost i rizik od eksploatacije.
Posebna pažnja posvećena je pitanju trgovine ljudima. Predstavnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima ukazali su na porast broja stranih državljana među identifikovanim i potencijalnim žrtvama, posebno u kontekstu radne eksploatacije, kao i na zloupotrebu ranjivosti osoba pogođenih ratom.
Učesnici su istakli brojne prepreke u ostvarivanju osnovnih prava, naročito u pristupu zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i tržištu rada. Kao posebno problematično izdvojeno je pitanje upisa dece u predškolske ustanove, imajući u vidu da se osobe pod privremenom zaštitom tretiraju kao regularni stranci i snose punu cenu usluga.
Diskusija je ukazala i na ograničenja sistema privremene zaštite, koji ne omogućava dugoročna rešenja niti pristup stalnom nastanjenju, kao i na izazove u vezi sa položajem osoba koje nisu radno sposobne ili nemaju važeće putne isprave. Dodatno, istaknuti su problemi u dostupnosti podrške, posebno za osobe koje borave na privatnim adresama, kao i smanjenje finansijskih sredstava za programe podrške.
Kao pozitivni pomaci istaknuti su unapređena saradnja institucija i organizacija civilnog društva, kao i povećan broj referala potencijalnih žrtava trgovine ljudima.
Ključni nalazi sastanka ukazuju na sledeće:
Zaključeno je da produženje režima privremene zaštite do 2027. godine predstavlja važan vremenski okvir za planiranje tranzicionih i dugoročnih rešenja, kao i za unapređenje sistema zaštite i integracije ove populacije.
Ovaj sastanak se organizuje u okviru regionalnog projekta „EU Support to Strengthening the Fight Against Migrant Smuggling and Human Trafficking in the Western Balkans (EU4FAST)[1]”, u sklopu komponente koju u Republici Srbiji sprovodi Beogradski centar za ljudska prava pod nazivom „Specijalizovana podrška (potencijalnim) žrtvama krijumčarenja migranata i trgovine ljudima i pravni putevi za ranjive grupe u Srbiji“. Projekat je usmeren na jačanje zaštitnih mehanizama, pristupa besplatnoj pravnoj pomoći, ranu identifikaciju ranjivih lica, kao i unapređenje saradnje između državnih institucija i organizacija civilnog društva.
——–
[1] Koji implementira konzorcijum* partnera (*Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), Savezna policija Nemačke (Bundespolizei), Holandski centar za međunarodnu pravnu saradnju (CILC), međunarodni operator tehničke saradnje francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova CIVIPOL te Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije, Hrvatske, Italije i Slovenije) i finansijski podržavaju Evropska unija, nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova te holandsko Ministarstvo spoljnih poslova.
