Povodom Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, o kojem je u toku javna rasprava, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na neke od ozbiljnih nedostataka teksta Nacrta koji mogu dovesti do značajnog urušavanja dostignutih standarda zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji.
Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predviđa ovlašćenje policije da, usled narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, zabrani kretanje na javnim mestima na period od 15 dana, uz mogućnost višekratnog produženja. Ovakvo rešenje faktički omogućava ograničenje slobode kretanja i slobode okupljanja na neodređeno vreme, pri čemu se zaobilaze standardi propisani Zakonom o javnom okupljanju. Dodatno zabrinjava činjenica da ova mera nije podložna bilo kakvoj sudskoj kontroli.
Posebnu zabrinutost izaziva i proširenje uslova za upotrebu biber sprejeva i na situacije pružanja pasivnog otpora građana (sedenjem, ležanjem, i sl.). Istovremeno, Nacrt ne predviđa sistem tehničke kontrole i atestiranja sredstava prinude, uprkos preporuci Zaštitnik građana od pre osam godina.
Dodatno, Nacrt snižava postojeće standarde zaštite prava građana koje policija poziva na tzv. informativni razgovor. Usmeno pozivanje, prema Nacrtu, više nije izuzetak od pravila da se građani pozivaju upućivanjem pisanog poziva, niti postoji jasna obaveza da se pozvano lice u pozivu obavesti o pravu na prisustvo advokata ili osobe od poverenja.
Iako su relevantna međunarodna tela, Evropski komitet za sprečavanje mučenja, Komitet protiv torture i Specijalni izvestilac UN za torturu, više puta preporučila uvođenje obaveznog audio i video snimanja policijskih ispitivanja, Nacrt zakona ne sadrži takvu garanciju, što predstavlja ozbiljnu prepreku u prevenciji slučajeva torture i zlostavljanja. Nacrt, takođe, ne obezbeđuje da će policijski službenici protiv kojih se vode postupci za dela torture ili zlostavljanja biti obavezno suspendovani tokom postupka, niti da će biti otpušteni ukoliko se utvrdi njihova odgovornost za torturu ili zlostavljanje, što su zahtevi koji proističu iz dugogodišnje prakse Evropskog suda za ljudska prava. Ovakva rešenja ostavljaju prostor za inače rasprostranjenu nekažnjivost službenika za teške povrede prava građana i podrivaju poverenje javnosti u rad policije. Uz to, izostaje adekvatno uređenje lekarskih pregleda lica u policijskom zadržavanju, uključujući jasnu zabranu prisustva policijskih službenika tokom pregleda, osim u izuzetnim slučajevima na zahtev lekara.
Problematično je i rešenje kojim se samostalno istupanje policijskih službenika u javnosti u vezi sa radom Ministarstva unutrašnjih poslova kvalifikuje kao teška povreda službene dužnosti – kažnjiva i prestankom radnog odnosa – bez uslova da je takvo istupanje prouzrokovalo štetne posledice (što je uslov koji je propisan važećim Zakonom o policiji). Ovakva odredba može imati i efekat odvraćanja od uzbunjivanja u javnom interesu. S druge strane, Nacrt uvodi i tzv. subjektivne rokove za pokretanje disciplinskih postupaka, čime se policijski službenici neopravdano stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na druge državne službenike u pogledu rokova za disciplinsku odgovornost.
Nacrt, kao ni važeći Zakon o policiji, ne uređuje način čuvanja službenog oružja policijskih službenika van radnog vremena, što je pitanje od izuzetnog javnog interesa, posebno imajući u vidu tragične slučajeve iz ranijih godina i rizike koji mogu proizaći od neadekvatnog čuvanja oružja.
Mere ciljane potrage, kojima policija ozbiljno zadire u privatnost i prikuplja veliki broj podataka građana, i dalje nisu usklađene sa standardima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku, a prema mišljenju Beogradskog centra za ljudska prava njih bi trebalo normirati izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, umesto zakonom kojim se uređuje rad policije.
Iako Nacrt na više mesta pominje operativnu nezavisnost policije, on ne sadrži dovoljne garancije za sprečavanje njene politizacije. Posebno zabrinjava što se u Nacrtu ne predviđa, čak ni deklarativno, operativna nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole.
Beogradski centar za ljudska prava poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova da u toku javne rasprave ozbiljno razmotre iznete primedbe i uskladi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima s Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava.
