Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije razmatrao je objedinjeni šesti do deveti periodični izveštaj Srbije i na sednici održanoj 27. aprila 2026. godine usvojio je zaključna zapažanja.
Beogradski centar za ljudska prava, A 11 – Incijativa za ekonomska i socijalna prava i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM skreću pažnju javnosti na zaključna zapažanja i oštra upozorenja Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD) upućena Srbiji u vezi sa nekažnjivošću široko rasprostranjenog govora mržnje, zabrinjavajućem odnosu prema manjinama naročito Romima, migrantima i tražiocima azila u potrebi za međunarodnom zaštitom, dok istovremeno kontinuirano raste broj žrtava trgovine ljudima. Komitet UN-a je Srbiji uputio i konkretne preporuke u cilju unapređenja položaja ugroženih društvenih grupa.
UN Komitet je nedvosmisleno konstatovao da je govor mržnje prema Romima, albanskoj etničkoj manjini i migrantima raširen u medijima, na internetu i društvenim mrežama. Posebno je istaknuto da ga koriste i sami političari i da za to gotovo niko ne snosi posledice. U periodu od 2020. do 2024. godine u Srbiji je prijavljeno 223 odrasle osobe zbog krivičnog dela podsticanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Od tog broja, osuđeno ih je samo 21, dok je čak 171 krivična prijava odbačena. Govor mržnje se u Srbiji mahom ne procesuira, dok počinioci retko snose odgovornost.
CERD od Srbije traži da javno osudi govor mržnje od strane političara, osigura istrage takvih slučajeva i ojača ovlašćenja regulatornih tela, pre svega Saveta za štampu i REM-a, kao i da nađe načine da govor mržnje koji je prisutan na digitalnim platformama i u komentarima korisnika, ne ostane u sivoj zoni i bez jasne regulacije.
UN Komitet je sa zabrinutošću zabeležio da u Srbiji postoji strukturna diskriminacija Roma u gotovo svim oblastima života. U 702 romska naselja živi oko 168.000 ljudi, od kojih četvrtina nema redovan pristup čistoj vodi, a dve trećine nije priključeno na kanalizaciju. Organizacije civilnog društva su dokumentovale višestruka prisilna iseljenja romskih porodica bez alternativnog smeštaja, bez poštovanja zakonskih procedura, dok je u nekoliko slučajeva reagovao i Evropski sud za ljudska prava koji je zaustavljao iseljenja privremenim merama. Komitet je ukazao i na diskriminatorni tretman romskih žena u porodilištima, neprihvatljiv jaz u životnom veku između Roma i ostalog stanovništva, kao i segregaciju romske dece u obrazovanju koja je i dalje de facto prisutna, uprkos zakonskoj zabrani.
CERD od Srbije traži da zaustavi prisilna iseljenja i obezbedi adekvatan smeštaj, reši probleme segregacije u obrazovanju i suzbije diskriminaciju u zdravstvenim ustanovama.
Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije dao je odgoravajuće preporuke za unapređenje postupanja prema izbeglicama i migrantima. Komitet je preporučio Srbiji da obustavi pushback i kolektivna proterivanja, obezbedi pristup postupku azila na granicama i aerodromima, unapredi uslove u prihvatnim centrima i detenciji i osigura da se ona primenjuje samo kao krajnja mera, na najkraći mogući period i uz individualnu procenu zakonitosti, nužnosti i proporcionalnosti. Takođe je zatraženo da se svi postupci udaljenja sprovode uz puno poštovanje međunarodnih obaveza, uključujući načelo non-refoulement (princip zabrane vraćanja), kao i da se sprovedu delotvorne, temeljne i nepristrasne istrage svih navoda o povredama prava migranata i tražilaca azila od strane službenih lica, uključujući rasnu diskriminaciju, rasno profilisanje, proizvoljno lišenje slobode, torturu i nečovečno postupanje.
Politički diskurs koji migrante opisuje kao pretnju, uključujući izjave da Srbija „neće biti parking za migrante“ direktno doprinosi normalizaciji ovakvog tretmana. CERD je eksplicitno zatražio od Srbije da se distancira od takvog diskursa i sankcioniše govor mržnje prema migrantima.
U 2025. godini zabeležen je konutinuitani trend rasta broja formalnih žrtava trgovine ljudima u Srbiji, pa ih sada ima 75, od čega čak 41 strani državljanin. To je više nego dvostruko u odnosu na 2021. godinu i pokazuje da trend raste pet godina zaredom. Iza porasta broja prijava stoji, delimično, bolji sistem identifikacije, ali i realni porast eksploatacije posebno u domenu radnih odnosa, u sektorima poput građevinarstva, dok su kapaciteti Inspektorata rada nedovoljni, a jezičke barijere ostaju nerešene.
CERD je zatražio usvajanje novog okvira za zaštitu žrtava trgovine ljudima i svedoka, koji bi nasledio strategiju koja ističe ove godine, kao i obaveznu primenu indikatora za identifikaciju žrtava u svim relevantnim institucijama.
Organizacije civilnog društva nastaviće da prate sprovođenje zaključnih zapažanja i pozivaju Vladu Srbije da bez odlaganja pristupi izradi akcionog plana za implementaciju svih preporuka.
Zaključna zapažanja Komiteta UN za eleminaciju rasne diskriminacije dostupna su na ovom linku linku, dok Alternativni izveštaj koji su Komitetu uputili Beogradski centar za ljudska prava, A 11 – Incijativa za ekonomska i socijalna prava i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM možete pogledati ovde.
