Pismo podrške mladima iz Sandžaka / O „gledam” i „vidim”

Ne možemo drugačije nego da vam se obratimo direktno, bez ustezanja, sa svim emocijama koje verovatno svi osećamo: tuga, bes, i neka uzvišena povezanost svih nas, solidarnost koja ruši i ove reči i digitalni prostor, i odjekuje daleko.

Čini se da nas ovo vreme u kojem živimo menja iz korena. Isto tako, čini se da nas svi izazovi koji su pred nama otrgnu od nas samih, našeg centra u telu i umu, naših sećanja, naših najdubljih osećanja.

Mi smo rešili da ta sećanja čuvamo, pa smo se danas podsetili svega. Kad smo dolazili da pričamo o bitnim temama za vas, kad smo pili malinadu u pauzama i diskutovali o svemu što smo prethodno učili; kad smo išli u Pazarište da zajedno pravimo „Almu”; kad smo išli kod Dženete na festival u Tutinu da tu našu divnu „Almu” predstavimo; kad ste nam pola sata objašnjavali šta je tafra; kad ste govorili na Youth Rights Talks-u i naježili sve prisutne… I sećamo se svih onih milion puta kad ste nas naučili, objasnili nam, održali lekciju za život, pokazali nam da još treba da učimo, pokazali nam snagu i lepotu omladine iz vašeg kraja.

E, to su sećanja koja nama naviru kad pomislimo na mlade iz Sandžaka.

Realnost sada ne izgleda toliko romantično kao ovo naše sećanje. Osim što su Novi Pazar i Tutin trenutno žarišta epidemije koronavirusa, nedostatak opreme, mesta i osoblja u bolnicama čine ovu sliku mnogo lošijom. Broj ljudi koji gube svoju bitku značajno se povećava iz sata u sat. Ignorisanje ovakve situacije od strane nosilaca vlasti dodatno čini da se mnogi ljudi osećaju iznevereno i izmanipulisano, loše zbog toga što vide ono što vide i što to i govore.

Draga omladino, vi znate šta znači gledati i šta znači videti. Nekada možemo gledati danima, mesecima, godinama i – ne videti. Videti znači razumeti, povezati se, osećati, i kada nije prijatno, biti u kontaktu sa onim što gledate. Samo kad zaista vidimo, možemo i da delujemo, da budemo proaktivni, kreativni, i na kraju krajeva – da menjamo ovaj svet.

Podržavamo vas da vidite, i znajte da u tome niste sami. I mada je nekad bolno videti, lakše je kad imamo neke svoje ekipe, neke svoje timove, jata s kojima delimo i najteže stvari i s kojima letimo (nekad sporo, ali ipak letimo!).

Želimo da znate i to da ćemo se truditi da vas i drugi vide. Za sve one mlade koji se bore, koji povremeno odustanu, za sve mlade zdravstvene radnike i radnice, mlade poljoprivrednike i poljoprivrednice, srednjoškolce i srednjoškolke, studente i studentkinje, radnike i radnice i sve ostale… Znajte da smo sa vama.

I zaista vas vidimo.

Tim Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava