Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je poslednjom verzijom Zakona o crkvama i verskim zajednicama koji je kao predlog Vlade upućen u skupštinsku proceduru. Kada je posle gotovo tri godine konstruktivnih konsultacija između Ministarstva vera, verskih zajednica i nevladinih organizacija, u junu 2005. predstavljen nacrt zakona koji je bio najbliži konsenzusu zainteresovanih strana, Beogradski centar je imao utisak da se praksa u pripremi važnih zakonskih rešenja u Srbiji bitno promenila na bolje. Nažalost, ponovo se potvrdilo da preteranom optimizmu nema mesta. Nacrt iz juna 2005. negde je nestao, a pojavio se novi, po mnogo čemu problrmatičniji Predlog zakona.
Ovo upućuje na zaključak da Vladi konsultacije i javna rasprava služe samo kao parada pred međunarodnom zajednicom, i da u njima ona nikako ne uspeva da vidi suštinski doprinos ustanovljavanju dobrih i trajnih zakona u ovoj zemlji. Konačno, nisu uvažene ni brojne primedbe Venecijanske komisije, čije je savetodavno mišljenje zatraženo i dobijeno.
Veliki broj odredbi Predloga Zakona ostavlja diskreciona ovlašćenja izvršnim vlastima u odlučivanju o bitnim pitanjima po verske organizacije što je suprotno samoj ideji ljudskih prava. Tako vlasti imaju pravo da odluče da obezbede ili ne obezbede poreske olakšice za sve ili pojedine verske zajednice, da doprinose ili ne doprinose penzionom fondu za penzijsko i socijalno osiguranje duhovnika nekih ili svih verskih zajednica, da organizuju ili ne organizuju referendum u lokalnim zajednicama za izgradnju hramova na inicijativu verskih zajednica. Naročito je štetno diskreciono ovlašćenje državnih vlasti da odlučuju o registraciji pojedine verske organizacije.
Zakon sadrži i brojne diskriminatorne odredbe, poput onih koje onemogućavaju upis u registar verskih organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve. Iz teksta se ne može zaključiti da li organizacije koje se ne registruju pa stoga nemaju status pravnih lica imaju pravo na propovedanje i okupljanje vernika. S obzirom na zahteve registracije, čini se da je ovakvo delovanje zabranjeno.
Sporne su i odredbe kojima se uređuje autonomija verskih zajednica, s obzirom da se u više navrata u Predlogu nameće obaveza verskim zajednicama da u određenim pitanjima postupaju prema svojim unutrašnjim pravilima. Nije jasno ko je zadužen za kontrolisanje i obezbeđivanje izvršavanja ovakve obaveze, državni sudovi ili vlasti verskih zajednica.
Beogradski centar dostaviće svoje komentare Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama svim relevantnim institucijama u zemlji i inostranstvu, kao i predloge amandmana na predloženi tekst zakona. Cilj Centra nije zaustavljanje procesa donošenja ovog važnog sistemskog zakona, već njegovo potpuno usklađivanje s međunarodnim standardima slobode veroispovesti, ustavnim garancijama i realnim društvenim potrebama.
