Evropski sud za ljudska prava u Starzburu doneo je 19. maja 2009. godine presudu u slučaju Stojanović protiv Srbije (predstavka broj 34425/04). Podnosioc predstavke, Ljubiša Stojanović, koga je zastupao Beogradski centar za ljudska prava, nalazi se na odsluženju zatvorske kazne u zatvoru u Nišu, gde se tokom godina njegovo zdravstveno stanje dramatično pogoršavalo jer, iako je izgubio sve zube, država nije bila spremna da mu obezbedi besplatne zubne proteze. G. Stojanović se žalio da je zbog ovog propusta pretrpeo povrede prava garantovanih u članu 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana nečovečnog i ponižavajućeg postupanja), u članu 8 Konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i člana 1 Protokla 12 (opšta zabrana diskriminacije). Država Srbija je g. Stojanoviću obezbedila proteze u junu 2007. godine (skoro tri godine nakon podnošenja predstavke Evropskom sudu za ljudska prava). Ona međutim nikada nije priznala kršenje prava zajemčenih Konvencijom, niti je g. Stojanoviću pružila bilo kakvo zadovoljenje zbog povreda koje je trpeo. Sudsko veće, u kome je Srbiju predstavljao sudija ad hoc Milenko Kreća, sa 6 glasova prema 1 stalo je na stanovište, da su pitanja koja su bila predmet žalbe rešena kada su podnosiocu predstavke napravljene proteze. U svom delimično suprotstavljenom mišljenju sudija Zagrebelsky je izneo neslaganje sa stavom veća da je stvar rešenja samom činjenicom da je navodno kršenje zabrane mučenja konačno prestalo i istakao zabrinutost da bi ova presuda mogla biti presedan koji bi loše uticao na praksu Suda o ozbiljnim povredama, kao što su povreda zabrane mučenja ili prava na slobodu i sigurnost.
Evropski sud je u ovom predmetu takođe razmatrao praksu naših zatvora da otvaraju prepisku zatvorenika upućenu bilo domaćim organima bilo Evropskom sudu, za koju je jednoglasno utvrdio da je u suprotnosti sa zahtevima iz člana 8 Konvencije kojim se jemči pravo na poštovanje privatnosti prepiske.
Beogradski centar za ljudska prava uložiće Velikom veću žalbu na ovu odluku.
