Zabrana zlostavljanja, koja podrazumeva zabranu mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, predstavlja deo opšteg međunarodnog običajnog prava i ne postoji situacija niti okolnosti u kojima bi zlostavljanje bilo dopušteno. Srbija, kao i druge potpisnice međunarodnih dokumenata na tom planu, u obavezi je da se uzdrži od bilo kog oblika zlostavljanja, da sprovede delotvornu i efiksanu istragu protiv navodnih učinioca i da, ako se dokaže krivica, kazni počinioce. Dosadašnja iskustva su, međutim, pokazala da se u pojedinim slučajevima zlostavljanje nesumnjivo dogodilo, ali da je izostala reakcija nadležnih pravosudnih organa koji je trebalo da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se ti slučajevi istražili, a počinioci kaznili. Kao nedostaci se u slučaju Srbije izdvajaju neprecizna zakonska rešenja kojima se inkriminišu akti zlostavljanja kao i neadekvatna zaprećena kazna za počinioce zlostavljanja. U okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, od Srbije se očekuje da se na odgovorniji način zauzme za efikasnije ostvarivanje apsolutne zabrane zlostavljanja koja predstavlja fundamentalnu tekovinu međunarodnog prava i koja nije izostala ni iz poglavlja 24 koje se odnosi na slobodu, bezbednost i pravdu. Opširnije…
