Povodom 26. juna Međunarodnog dana podrške žrtvama mučenja, Beogradski centar za ljudska prava želi da ukaže na loš položaj žrtava mučenja u Srbiji i prepreke na koje one nailaze u ostvarivanju svojih prava, a koje nadležni organi već predugo vremena ne otklanjaju.
Srbiji se od strane relevantnih međunarodnih tela (Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja, Komitet za sprečavanje mučenja, Specijalni izvestilac UN za mučenje i drugo surovo, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje) godinama unazad upućuju iste ili vrlo slične preporuke. Tako, Srbija još uvek nije usaglasila krivičnopravnu definiciju mučenja sa međunarodnopravnim zahtevima, niti je rešila problem nisko propisanih kazni za mučenje. Službenim licima koja su osuđena za mučenje i zlostavljanje sudovi i dalje mogu izricati uslovne osude, nije predviđen obavezan prestanak radnog odnosa u službi službenih lica osuđenih za mučenje i zlostavljanje, a javni tužioci i dalje imaju mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja (princip oportuniteta) u slučaju lakših oblika zlostavljanja koja su učinila službena lica. Raširena je praksa saslušanja osumnjičenih u kancelarijama kriminalističkih inspektora bez video i audio nadzora, pravosudni organi i dalje u značajnom broju slučajeva propuštaju da nalože sudskomedicinske preglede žrtava i veštačenje povreda, dok lekarski pregledi žrtava i dalje sadrže bitne nedostatke, naročito u slučaju lica lišenih slobode od strane policije. Nadasve, čak i žrtve za koje se od strane nadležnih utvrdi da su pretrpele mučenje službenika bivaju prepuštene same sebi, tj. da pravo na naknadu pretrpljene štete ostvaruju u dugotrajnim parničnim postupcima protiv države i da same organizuju i eventualno snose troškove nužne psihološke, psihijatrijske i druge specijalizovane pomoći. Ovo su samo neki od problema koji se godinama ne rešavaju, a koji su doprineli i oceni međunarodnih tela da je policijsko mučenje i zlostavljanje u Srbiji rasprostranjeno, odnosno da predstavlja sistemski problem.
Prošlogodišnje istraživanje Centra o tužilačkim i sudskim postupcima za krivična dela iznuđivanja iskaza i zlostavljanja i mučenja u kojima su učestvovala službena lica u periodu od početka januara 2018. do kraja juna 2020. godine potvrđuje postojanje istih problema. Najveći broj analiziranih krivičnih prijava podnet je protiv policijskih službenika. Dominiraju odbačene krivične prijave (oko 75% analiziranih), a samo 23 službena lica optužena su za navedena krivična dela u posmatranom periodu (oko 4% od ukupnog broja prijavljenih službenih lica). Sudska statistika je još više poražavajuća – u navedenom periodu samo su dvojici policijskih službenika, osuđenim za mučenje, izrečene veoma blage zatvorske kazne od osam i pet meseci, dok su sva ostala osuđena službena lica kažnjavana uslovno (18 službenika). Ni prema jednom osuđenom službeniku nije izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, u samo dva predmeta su službena lica bila privremeno udaljena sa rada tokom trajanja postupka, a samo petorici službenika u jednom predmetu je prestao radni odnos zbog osude za zlostavljanje građana.
Umesto deklarativnog zalaganja za iskorenjivanje torture, država mora da počne aktivno da dela i rešava duboko ukorenjene probleme koji svakodnevno nanose štetu njenim građanima. U ovom pogledu, obeshrabrujuća je i nedavna odluka da na mesto načelnika Policijske uprave u Novom Sadu bude postavljen policijski službenik koji se dovodi u vezu sa zlostavljanjem jednog građanina. U prilog tome da se zabrana mučenja i zlostavljanja ne shvata ozbiljno govori i rad pravosudnih organa i Ministarstva pravde u ekstradicionim postupcima. Samo su privremene mere Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta protiv torture UN u prethodnih mesec dana sprečile Srbiju da Turskoj izruči tri lica kojima je u toj državi pretio stvaran i ozbiljan rizik od mučenja.
Povodom ovogodišnjeg 26. juna, Centar je pripremio edukativni video za žrtve policijskog mučenja i zlostavljanja o tome šta mogu same preduzeti radi boljeg dokumentovanja tragova nasilja i efikasnijeg dokazivanja viktimizacije koju su pretrpele od strane službenika. Video je dostupan ovde.
Centar će i narednih godina, kao i do sada, nastaviti da pravno savetuje i pomaže žrtvama mučenja i zlostavljanja u Srbiji u ostvarivanju njihovih prava u postupcima pred domaćim i međunarodnim telima za zaštitu ljudskih prava.
