Ekološka tužba – pravo svih nas da zaštitimo životnu sredinu – Uputstvo za građane i organizacije civilnog društva, 2018.
„Ekološka tužba“ je uređena Zakonom o obligacionim odnosima,1 članom 156, koji glasi: Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.
Dakle, „ekološka tužba“ se ne može naći pod ovim nazivom u zakonima Srbije. Naziv „ekološka tužba“ joj je pripisan u literaturi jer među stručnjacima postoji gotovo jednoglasan stav da je namera zakonodavca bila da ovim članom omogući građansko-pravnu zaštitu životne sredine. Ovom tužbom se pokreće parnični postupak. Uobičajeno parnični postupak može pokrenuti samo ono lice koje smatra da je neko njegovo pravo povređeno i to protiv onoga za koga smatra da mu je to pravo povredio. U ovom slučaju imamo odstupanje od te uobičajene slike. Upravo zato što svako (bilo koji građanin ili udruženje građana) može da podnese ovu tužbu i to da bi zaštitio neodređen broj lica od nastupanja štete ili uznemiravanja (ne samo lični interes, već i javni interes), u pravnoj literaturi se smatra da se radi o tužbi čiji je cilj u stvari zaštita životne sredine. Cilj ove tužbe jeste da se spreči nastanak štete. Ona se podnosi kada šteta još nije nastupila, već preti opasnost da će nastupiti.
Publikaciju možete pročitati ovde.
