EU se suočava sa istorijskim testom rešavanja izbegličke krize. Posebne sednice Saveta za pravdu i unutrašnje poslove i Evropskog saveta joj pružaju jedinstvenu priliku da iskaže liderstvo. EU, kojoj je 2012. dodeljena Nobelova nagrada za mir i koja se ponosi svojom dubokom posvećenošću temeljnim vrednostima, kao što su ljudska prava, ravnopravnost, solidarnost i vladavina zakona, ima veliku odgovornost da nađe izvodljiva rešenja. Nemojmo zaboraviti da EU garantuje pravo na azil u sopstvenoj Povelji osnovnih prava.Udruženje instituta za ljudska prava (Association of Human Rights Institutes (AHRI)), kao globalna mreža akademskih instituta koji se bave ljudskim pravima, dužna je da evropskim donosiocima odluka ukaže na jedan broj aspekata.
Insistiramo na tome da ova kriza iziskuje zajednički odgovor. Države članice ne treba da preduzimaju nikakve jednostrane radnje kako bi izbeglice držale podalje od svoje teritorije ili ih sa iste uklanjale. Izgradnja nepremostivih prepreka, kako fizičkih tako i procesnih, niti je u skladu sa međunarodnim pravnom, niti predstavlja delotvoran odgovor na trenutnu situaciju.
EU treba da iskoristi ovaj trenutak i produbi evropsku saradnju unutar okvira zasnovanog na temeljnim pravima. To, pre svega, obuhvata primenu postojećih mehanizama, uključujući načela solidarnosti i finansijsku nadoknadu iz Direktive o privremenoj zaštiti. Drugo, potrebno je uspostaviti pravičniji okvir za raspodelu obaveza vezanih za azil među državama članicama, uz jače finansijske podsticaje. Treće, Evropska komisija treba da primenjuje sve raspoložive nadzorne mehanizme kako bi obezbedila potpuno i jednoobrazno sprovođenje postojećih standarda. I, poslednje ali ne i najmanje važno, EU treba da transformiše Evropsku kancelariju za podršku azilu (European Asylum Support Office, EASO) u potpuno razvijenu Evropsku agenciju za azil, kako bi obezbedila zajedničke operativne reakcije.
Da bi pravo na traženje azila i dalje imalo smisla, države članice moraju da obezbede delotvoran zakonski pristup propisnom postupku azila. Ovo uključuje omogućavanje alternativnog pristupa postupcima azila izvan EU, kako bi se stao na kraj zavisnosti izbeglica od opasnih, nezvaničnih tranzitnih ruta. Pored toga, potrebno je razmotriti izdavanje humanitarnih viza i uvođenje mogućnosti podnošenja zahteva za azil u kancelarijama Delegacija EU. Konačno, nužno je sprovođenje delotvorne zajedničke evropske politike raseljavanja kako bi se pomoglo onim trećim zemljama u kojima se sada nalazi najveći broj izbeglica.
Beograd, 21. septembar 2015.
