Uoči 20. juna Svetskog dana izbeglica, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na milionske brojeve izbeglih i interno raseljenih ljudi u svetu i zabrinjavajuće trendove koji pokazuju da će ti brojevi na žalost i dalje rasti. Prema podacima UNHCR-a, danas u svetu 110 miliona ljudi ne živi u svojim domovima jer su bili primorani da ih napuste zbog sukoba, progona, diskriminacije, nasilja i uticaja klimatskih promena koje pogađaju sve veći broj zemalja. Broj ljudi koji beže iz svojih domova ili su interno raseljeni raste iz godine u godinu, ali nikada nije bio ovako visok – samo tokom 2022. godine porastao je za 19 miliona. Ovako poražavajućoj statistici su značajno doprineli nedavni oružani sukobi u Sudanu i Ukrajini. Ipak, ne treba zaboraviti ni druga područja u svetu gde su već duži niz godina aktuelne humanitarne krize kao što su Avganistan, Sirija, Mijanmar, Etiopija i druga. Dodatno zabrinjavaju brojne nesreće koje se dešavaju na migrantskim rutama, posebno na Mediteranu, gde su ljudi u pokretu iz očaja prepušteni krijumčarskim grupama i nesigurnim putevima sa često tragičnim ishodima.
Balkanska ruta je prema zvaničnim podacima Frontexa druga najaktivnija migrantska ruta, od početka godine 22.500 ljudi je već prošlo kroz Balkan ka zemljama Evropske unije. Trenutno u prihvatnim centrima i centrima za azil u Srbiji boravi oko 2.200 migranata, tražilaca azila i izbeglica, što je skoro upola manji broj u odnosu na isti period u toku prethodne godine. S druge strane, na terenu se zapaža značajno veći broj novopridošlih koji bez registracije i odlaska u smeštajne kapacitete nastavljaju svoj put. Ova praksa ukazuje i na postojanje razvijene mreže krijumčarenja ljudi i incidenata koji se ponavljaju kao što je bio slučaj ovog vikenda u okolini Subotice, zbog čega je neophodno da nadležni državni organi kontinuirano rade na sprečavanju ovog problema, kao i na prevenciji pratećih rizika i zaštiti žrtava.
Republika Srbija je u toku 2023. godine produžila trajanje privremene zaštite za prinudno raseljene iz Ukrajine koja je, prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, dodeljena za 1.288 osoba. S druge strane utočište i supsidijarna zaštita su od uspostavljanja sistema azila u Republici Srbiji 2008. godine, do kraja maja 2023. godine dodeljeni za samo 244 osobe, od čega šest u tekućoj godini.
Beogradski centar za ljudska prava kao izvršni partner UNHCR-a već 12 godina pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila i pomaže im kroz celokupan proces zaštite od pristupa teritoriji, zastupanja pred domaćim i međunarodnim organima, do pomoći u pristupu korpusu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava poput: obrazovanja, zdravstvene zaštite i tržištu rada. Nastavićemo da zagovaramo unapređenje položaja i zaštitu svih osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom i njihovo puno uključivanje u našu zajednicu kako bi mogli da doprinosimo društvu #SviZaJedno.
