Beogradski centar za ljudska prava je u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Holandije u Beogradu i Holandskim savetom za izbeglice u Amsterdamu pripremio i objavio publikaciju Srbija od zemlje tranzita do zemlje destinacije – Izazovi i praksa odabranih drzava u procesu integracije izbeglica, koja se bavi integracijom izbeglica u Srbiji i regionu sa preporukama za dalji razvoj i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti. Pored zemalja iz regiona (Slovenije i Makedonije) koje se suočavaju sa sličnim izazovima, u publikaciji je predstavljen i primer Kraljevine Holandije, koja ima impresivan sistem integracije i od koje u procesu razvijanja ovih politika možemo mnogo da naučimo.
Autori publikacije kao bitan nedostatak sistema azila u Srbiji istakli su nepostojanje institucije koja bi se na sveobuhvatan način bavila integracijom osoba koje su dobile azil u Srbiji, kao i nedostatak zakona i podzakonskih akata koji bi bliže uredili ovu materiju. Zakon o azilu predviđa uopštenu obavezu Srbije da u okviru svojih mogućnosti obezbedi uslove za uključivanje izbeglica u društveni, kulturni i privredni život, te da omogući naturalizaciju izbeglica, a za integraciju je nadležan Komesarijat za izbeglice i migracije. Međutim, ni ovim, a ni Zakonom o upravljanju migracijama nisu definisane konkretne mere i postupci za izradu individualnog plana za integraciju osoba koje su dobije azil ili supsidijarnu zaštitu u našoj državi. U uslovima povećanog broja osoba čiji su zahtevi za azil usvojeni, nepostojanje propisa koji omogućavaju integraciju moglo bi da dovede do velikih problema u funkcionisanju sistema azila.
Iako je zakonski utvrđena nadležnost Komesarijata u oblasti integracije izbeglica, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da civilno društvo koje se bavi azilom i migracijama efikasno pruža kako pravnu pomoć prilikom integracije, tako i druge vrste podrške osobama koje dobiju azil u Srbiji. Ta pomoć se najčešće ogleda u organizovanju časova srpskog jezika, pružanje adiministrativne pomoći i prevodilačkih usluga prilikom obraćanja nadležnim institucijama i slično.
Uključivanje izbeglica u ekonomski, društveni i socijalni život od izuzetnog je značaja za ostvarivanje njihovog dostojanstvenog i kvalitetnog života u našem društvu. Neblagovremeno razvijanje sistema integracije i uključivanja tražilaca azila, izbeglica i migranata u tržište rada može samo negativno uticati i na dugoročne šanse za ekonomsku i društvenu integraciju, ostavljajući osobe pod međunarodnom zaštitom u poziciji izolacije i egzistencijalnog minimuma. Uživanje ekonomskih i socijalnih prava za osobe pod međunarodnom zaštitom je od vitalnog značaja, jer odrežuje temeljna pitanja sigurnosti i života, koje su za njih podjednako važne kao i sticanje međunarodne zaštite.
