Rezolucijom 55/76 Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija od 4. decembra 2000. godine, 20. jun proglašen je za Svetski dan izbeglica. Svetski dan izbeglica obeležava se od 2001. godine kako bi se svetskoj javnosti približilo teško stanje u kojem se nalaze izbeglice. Eskalacija svetske izbegličke krize u Evropi bez presedana obeležila je 2015. godinu. Prema statistici UNHCR pogođen je svaki 113. čovek na planeti a broj raseljenih je na rekordno visokom nivou. Krajem 2015. u svetu je bilo 65.3 miliona izbeglica, što je ogromno povećanje u odnosu na 59.5 miliona samo 12 meseci ranije. Danas kada se svakoga minuta u svetu javlja 24 nove izbeglice, odluke po zahtevima za azil je čeka 3.2 miliona ljudi u industrijski razvijenim državama a ukupno u svetu ima 21.3 miliona tražilaca azila. Preostalih 40.8 miliona raseljeno je unutar granica svojih država. Najviše izbeglica i interno raseljenih lica dolazi iz ratom i bedom zahvaćenih država – Sirije, Avganistana, Iraka, Pakistana, Somalije, Ukrajine, Kolumbije, Sudana, Jemena i drugih.
Posebnu pažnju problem izbeglica privukao je u Evropi tokom 2015. gde je osim više od pola miliona izbeglica iz Ukrajine (pored 1.5 miliona interno raseljenih) pristiglo i 4.4 miliona izbeglica (od čega 2.5 miliona u Turskoj) iz drugih delova sveta, većinom iz ratom zahvaćene Sirije. U 2015. kroz Srbiju je prošlo 577.995 registrovanih izbeglica što je samo deo ukupnog broja. I pored velikog povećanja u odnosu na prethodni period, tokom 2015. usvojeno je svega 30 zahteva za azil.
Uprkos pokušajima da se izbeglički tokovi zaustave malo toga se promenilo tokom 2016. Iako izbeglice u Evropu pristižu u gotovo nesmanjenim brojevima, usled novonastalih ograničenja izbeglice se gotovo nigde ne registruju i kreću se alternativnim rutama uz pomoć krijumčara. Na taj način izbeglice su izložene velikom riziku od napada, zloupotreba i prevara.
Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne organe kako Republike Srbije, tako i država duž izbegličkih ruta kao i rukovodstvo Evropske unije da iznađu humano rešenje za izbeglice uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i evropskih vrednosti. Skrećemo posebnu pažnju na potrebu za zaštitom ugroženih grupa – žena, dece i žrtava nasilja. Neophodno je razviti državnu strategiju za postupanje sa posebno osetljivim grupama kako bi Srbija u potpunosti ispunila svoje obaveze predviđene pristupnim pregovorima sa EU.
