Povodom predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, koji se trenutno nalaze pred poslanicima Skupštine Republike Srbije na aktuelnom vanrednom zasedanju, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje da navedena zakonska rešenja olakšavaju pristup tržištu rada strancima, izbeglicama i tražiocima azila, ali i da je neophodno da se izvrše dopune Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima kako bi se zakonodavstvo Srbije u ovoj oblasti uskladilo sa Ustavom Srbije i međunarodnim standardima u poštovanju i zaštiti ljudskih prava.
Pohvalno je to što predlozi pomenutih zakona predviđaju da stranci sa odobenim privremenim boravkom iz humanitarnih razloga, izbeglice i tražioci azila u Srbiji neće više morati da pribavljaju radnu dozvolu, već će imati otvoreni pristup tržištu rada (nalik na praksu zemalja EU), i što će tražioci azila moći da pristupe tržištu rada nakon šest meseci od podnošenja zahteva za azil, umesto dosadašnjih devet meseci. Pozitivno se može oceniti i mogućnost pristupa stalnom nastanjenju osobama sa odobrenim pravom na azil, što je osnov za kasnije sticanje državljanstva izbeglica. Najzad, predloženim izmenama zakona uvodi se jedinstvena boravišna dozvola kojom se objedinjuje boravišna i radna dozvola, u skladu sa praksama EU.
S druge strane, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima nije predviđeno menjanje odredaba Zakona o strancima kojima se direktno krše ili ugrožavaju osnovna ljudska prava stranaca, naročito izbeglica, na koje je u toku javne rasprave ukazano službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Vlade Srbije. Na prvom mestu, reč je o tome da su u postupcima koji mogu rezultirati udaljenjem stranca sa teritorije Srbije prvostepene odluke policije izvršne, i da žalbe protiv takvih odluka nemaju automatsko suspenzivno dejstvo. Ovakvo rešenje je suprotno standardima ljudskih prava proisteklim iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta protiv torture, koji se odnose na pravo na efikasno pravno sredstvo i zabranu refoulement-a (zabranu proterivanja osobe na teritoriju gde mu/joj preti ozbiljna opasnost od smrtne kazne, torture, drugih oblika zlostavljanja ili flagrantnog uskraćivanja pravde). Važećim odredbama Zakona o strancima je određeno da žalbe protiv odluke o odbijanju ulaska i protiv odluke o vraćanju ne odlažu izvršenje, osim ukoliko postoji neki od razloga koji se odnosi na zabranu udaljenja lica na teritoriju gde mu preti opasnost od zlostavljanja. Ovo zakonsko rešenje je nejasno i praktično neefikasno, s obzirom da je od momenta obaveštavanja lica o odbijanju ulaska ili vraćanju prvostepena odluka izvršna, a lice u riziku od proterivanja pre podnošenja (ili razmatranja) žalbe.
Zakonom o strancima je nadalje određeno da se žalbe koje podnose stranci – pa i u postupcima koji mogu rezultirati njihovim udaljenjem sa teritorije Srbije – moraju podneti na srpskom jeziku, što predstavlja kršenje osnovnog prava svake stranke u postupku da koristi svoj jezik, kao i kršenje Ustava Srbije. Svemu tome treba dodati i da se u postupcima koji mogu rezultirati udaljenjem sa teritorije odluke dostavljaju strancima samo na srpskom i engleskom jeziku, dakle ne nužno na jeziku koji oni razumeju, i da se u komunikaciji sa njima (npr. na aerodromu) od strane policije gotovo nikad ne angažuje prevodilac.
Zbog ovih manjkavosti u zakonskom okviru i nezakonite prakse policije na graničnim prelazima, naročito na aerodromu „Nikola Tesla“, poslednjih godina smo bili suočeni s velikim brojem slučajeva u kojima su stranci bili u riziku od proterivanja sa teritorije Srbije u zemlje u kojima im je pretila ozbiljna opasnost od torture i drugih oblika zlostavljanja. Tek u slučajevima u kojima su pravnici Beogradskog centra za ljudska prava reagovali pripadnici granične policije su odustajali od proterivanja i strancima koji traže azil dozvoljavali pristup teritoriji i postupku azila. Da bi se ovakva praksa iskorenila i da bi se stvorile adekvatne procesne garancije za zaštitu od refoulement-a, neophodno je da se tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima unapredi.
Beogradski centar za ljudska prava poziva sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini da podnošenjem odgovarajućih amandmana otklone navedene nedostatke postojećeg Zakona o strancima kojima se krše osnovna ljudska prava stranaca (zaštita od torture i drugih oblika zlostavljanja, pravo na efikasan pravni lek i korišćenje jezika u postupku).
