[Ostanak]
Integracija u lokalnu zajednicu jedan je od preduslova da osoba kojoj je dodeljena međunarodna zaštita može da vodi dostojanstven i bezbedan život u državu prijema. Zakon o azilu u članu 46 predviđa da Srbija, u okviru svojih mogućnosti,obezbedi uslove za uključivanje izbeglica u društveni, kulturni i privredni život, ali i da im omogući naturalizaciju.
Beogradski centar za ljudska prava je u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Holandije u Beogradu i Holandskim savetom za izbeglice u Amsterdamu, u okviru projekta Srbija od zemlje tranzita do zemlje destinacije, snimio dokumentarni film “Ostanak” koji govori o položaju tražilaca azila i njihovoj integraciji u Srbiji.
[Dom]
Kratkometražni film Beogradskog centra za ljudska prava, „Dom“, koji je nastao uz podršku UNHCR, prenosi životnu priču izbeglice iz Sirije, koji su razlozi njegovog odlaska iz domovine, kakva su bila njegova iskustva na putu i zašto se odlučio da utočište zatraži baš u Srbiji i sa kojim izazovima se susreće danas.
[Alternativne sankcije]
Zatvori u Srbiji su od 2005. godine trajno prenaseljeni, a u mnogima od njih smeštajni kapaciteti ne ispunjavaju međunarodne standarde, što dovodi do nečovečnog i ponižavajućeg postupanja u odnosu na osuđenike.
Lišenje slobode treba da bude poslednja mera koja će se izreći samo kada izricanje neke blaže mere nije moguće. U poslednjih 5 godina izrečeno je oko 49,000 kazni zatvora, a kratkotrajne kazne, koje čine preko 70% od ukupnog broja, su mogle biti zamenjene nekom od alternativnih sankcija. Opšti je zaključak da se kratkotrajnim kaznama zatvora ne postiže svrha kažnjavanja, a još manje resolijalizacije. S druge strane alternativne sankcije se ne koriste ni približno u onoj meri u kojoj bi trebalo.
