Beogradski centar za ljudska prava i tokom 2023. godine nastavio je da sprovodi projekat Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji uz podršku Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). Pored pružanja besplatne pravne pomoći i zastupanja u postupku azila pred nadležnim organima u Republici Srbiji i međunarodnim institucijama, tim BCLJP-a je pružao podršku tražiocima azila i izbeglicama u što lakšem i efikasnijem uključivanju u društveni, ekonomski i kulturni život Srbije.
U izveštaju pred Vama analiziran je položaj tražilaca azila i izbeglica u Republici Srbiji u periodu od januara do kraja juna 2023. godine na osnovu saznanja koja je tim BCLJP-a prikupio tokom zastupanja u postupku azila, terenskog rada i pružanja podrške u integraciji. Izveštaj takođe sadrži podatke koje je BCLJP prikupio kroz redovnu saradnju i komunikaciju s državnim organima i UNHCR-om.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), u prvih šest meseci 2023. godine u centrima za azil (CA) i prihvatno-tranzitnim centrima registrovano je ukupno 35.714 migranata i tražilaca azila – u istom periodu prethodne godine kroz smeštajne kapacitete KIRS-a prošlo je oko 4.000 ljudi manje. Ovi brojevi ukazuju na kontinuirano kretanje stranaca u velikom broju i na to da aktivnost Balkanske rute ne jenjava.
Imajući u vidu da međunarodni oružani sukob između Rusije i Ukrajine još uvek nije okončan, države članice EU su produžile trajanje privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine za najmanje godinu dana. Sledeći primer evropskih država, Vlada Republike Srbije je u martu donela odluku o produženju Odluke o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine, čime je trajanje privremene zaštite produženo na dodatnih godinu dana, odnosno do 18. marta 2024. godine. U posebnom delu ovog izveštaja, tim BCLJP-a je analizirao položaj osoba koje uživaju privremenu zaštitu u Republici Srbiji od njenog stupanja na snagu, te prednosti, ali i izazove s kojima se njeni nosioci suočavaju u praksi.
Manjkavosti sistema azila u Srbiji, na koje BCLJP godinama ukazuje, još uvek nisu otklonjene. Najveći izazovi se ogledaju u praksi nadležnih organa prilikom pristupa stranaca postupku azila, zatim u dužini trajanja postupka i neizvesnosti o njegovom ishodu. Nadležni državni organi Srbije još uvek ne poštuju relevantne domaće i međunarodne propise u dovoljnoj meri, dok je procenat odobrenih azila u Srbiji veoma nizak. Kada je reč o pristupu pravima iz oblasti integracije, uprkos napretku u pojedinim oblastima poslednjih nekoliko godina, još uvek nedostaju sistemska rešenja koja vode ka dugoročnoj zaštiti pojedinaca i efikasnom pristupu svim garantovanim pravima. Za potrebe izrade ovog izveštaja, BCLJP je obavio intervju s tri klijenta koji su u postupku integracije u lokalnu zajednicu. Oni su dali saglasnost da njihovo iskustvo iz država porekla, problemi s kojima su se suočavali i položaj u kom se trenutno nalaze budu javno objavljeni. Na taj način, tim BCLJP-a nastavlja s prikazivanjem životnih priča izbeglica kako bi im pružio mogućnost da predoče javnosti i svoju, drugačiju perspektivu.
Kompletan izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji – Izveštaj za period januar – jun 2023. je dostupan OVDE
