Stanje ljudskih prava u Srbiji u 2016. pogoršano je u odnosu na raniju godinu, pokazuje izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava. Registrovana su i poboljšanja u pojedinim oblastima, kao što je sve češća primena alternativnih krivičnih sankcija ili bolje stanje u zatvorima, navode u centru, ali dodaju da se tu radi o pojedinačnim slučajevima
Izvor: N1
Suspenzija prava, politizacija pravosuđa i pritisci na sudije i tužioce, milionske naknade koje se isplaćuju za neosnovan pritvor, manjkavosti izbornih procedura, neprecizne informacije o nezaposlenosti, drastično povećanje broja mladih koji su emigrirali iz zemlje, pritisci na medije, ali i zdravstvo i obrazovanje u celini – to su osnovne oblasti u kojima je zabeleženo pogoršanje, kada su u pitanju ljudska prava. Najbolji primer je slučaj Savamala, navode u centru.
„To je drastično kršenje vladavine prava, praktično je suspendovana pravna država i pravni poredak Republike Srbije toga dana u aprilu, to je najozbiljnije kršenje prava na mirno uizivanje imovine i naravno suspenzija vladavine prava, taj postupak u kome grupa nepoznatih ljudi prezuela faktičku vlast na delu Beograda i teritoriji ove zemlje praktično je suspendovala važenje ustava i ustavnih odredaba i zavela nova pravila koja su po našem uverenju preteća za bezbednost i ličnu svojinu građana“, kaže Vesna Petrović, Beogradski centar za ljudska prava.
Ni malo svetlije stanje nije ni kada su u pitanju socijalna prava građana. Pa se posebno navodi da republički zavod za statistiku koristi metodologiju po kojoj se i osoba koja je radila samo jedan sat smatra zaposlenom, na taj način nije teško doći do cifre od oko 12 odsto nezaposlenih građana, ali ona nije realna, kažu u centru. Dodaju da je broj mladih koji su prošle godine emigrirali iz Srbije jedan od najdrastičnijih pokazatelja trenutnog stanja.
Prema istraživanjima organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Srbiji je 2016. emigrirao rekordan broj ljudi, 58.000, među kojima je oko 9.000 sa fakultetskom diplomom i višim naulnim i strulnim zvanjima“, navodi Sonja Tošković, Beogradski centar za ljudska prava.
U Beogradskom centru za ljudska prava navode da ih brine ponašanje dela međunarodne zajednica, koja, kako navode, radi sopstvene koristi, zanemaruje brojna kršenja ljudskih prava i gleda kroz prste aktuelnoj vlasti.
„Mislim daje takva politika vrlo štetna na duge staze i za Srbiju i za EU, jer omogucava da se jedan režim koji ubzano klizi ka visokom stepenu autoritarizma neometano razvija, uživa podrsku“, kaže Ivan Protić, novinar.
Ističući da su mediji jedna od najgorih oblasti – naveli su podatak Saveta za štampu da je novinarski kodeks prošle godine prekršen 50% više nego u 2015. medjutim, smatraju da o poštovanju ljudskih prava najbolje govori naslovna strana izveštaja na kojoj je fotografija izbeglica na otvorenom, pod snegom, naspram velelepne zgrade Beorgada na vodi koja niče u Savamali.
