Međunarodni dan ljudskih prava ove godine u Srbiji obeležavamo u predizbornoj atmosferi uoči još jednih vanrednih izbora, ali u društvu koje je, inače opterećno brojnim problemima, dodatno uzdrmano nezapamćenim tragedijama koje su se desile 3. i 4. maja, u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i Duboni i Malom Orašju. Gašenje gotovo 20 života, pre svega dece i mladih ne može a da nas ostavi nezapitane u kakvom društvu živimo, koliko smo se svi, na žalost, navikli na nasilje kao surovim ali sastavnim delom naše svakodnevice, ali predstavlja i poslednju opomenu da se sa takvim stanjem nikada ne smemo pomiriti i da na njega kao građani moramo reagovati.
Beogradski centar za ljudska prava već duži niz godina ukazuje da su sami temelji na kojima počiva jedno demokratsko društvo urušeni i da vladavina prava kao osnovni ustavni princip u Srbiji više ne postoji. Neophodnost reakcije građana dolazi kao poslednji način i mogućnost odbrane i zaštite osnovnih ljudskih prava ako imamo u vidu da uzrok njihove ugroženosti leži u izostanku adekvatne reakcije državnih institucija i tolerisanja nasilja kao prihvatljivog ponašanja, kao i njegovog svakodnevnog promovisanja u javnom nastupu i govoru i u većini elektronskih i štampanih medija.
Na brojne probleme u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava u svom ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbije ukazuje i Evropska komisija navodeći izostanak napretka u poglavljima 23 i 24. Posebno se ističu problemi u pogledu ostvarivanja slobode medija, i nastavak napada i tabloidnih kampanja od strane predstavnika vlasti i provladinih medija na neistomišljenike, kritičke medije, i organizacije civilnog društva. Ukazuje se na brojne slučajeve pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima, kao i na značajan i zabrinjavajući porast SLAPP tužbi naročito protiv branitelja i braniteljki ljudskih prava, ali i protiv medija.
I 2023. godinu obeležio je porast nasilja prema ženama. Zabeleženo je 28 slučajeva femicida, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne godine. I pored brojnih preporuka međunarodnih organizacija, ekspertskih tela i organizacija civilnog društva, država nije preduzela konkretne korake kako bi unapredila položaj žena u našem društvu. Tokom godine bili smo svedoci ugrožavanja slobode govora, ali i okupljanja – brojni su slučajevi sukoba i incidenata na protestima poljoprivrednika i ekoloških aktivista. Pored nasilja, 2023. godinu svakako je obeležio i drastičan pad standarda života građana izazvan inflacijom i rastom cena osnovnih životnih namirnica i usluga, što je naročito pogodilo najugroženije slojeve društva i dovelo do produbljenja socijalnih razlika.
Beogradski centar za ljudska prava od svog osnivanja 1995. godine ne pristaje i ne prihvata da Srbija bude društvo u kojem nema elementarne solidarnosti, tolerancije, poštovanja i uvažavanja za druge i drugačije. U godini u kojoj obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ističemo da se svakoga dana treba setiti prvog člana iz tog dokumenta a to je “da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima”.
