Povodom obeležavanja Dana ljudskih prava, organizacije članice Kuće ljudskih prava dodelile su godišnja priznanja aktivistima i aktivistkinjama koji su se svojim zalaganjem istakli u promociji i zaštiti ljudskih prava.
Priznanje je dodeljeno Semihi Kačar, dugogodišnjoj aktivistkinji iz Sandžaka koja vodi Sandžački odbor za ljudska prava. Semiha Kačar je tokom više od tri decenije angažovanja postala simbol zastupanja ljudskih prava u regionu Sandžaka, odigrala je ključnu ulogu u dokumentovanju i razotkrivanju kršenja ljudskih prava, posebno tokom ’90-ih.
Drugo priznanje dodeljeno je Ženskom udruženju kolubarskog okruga – ŽUKO koje se već deset godina bavi osnaživanjem položaja žena na lokalnom nivou. Ova organizacija se u javnosti posebno istakla kampanjom „Koliki je moj deo?“ sa ciljem podizanja vidljivosti velike ekonomske nepravde prema ženama koja se događa u procesu nasleđivanja.
Pored dodele godišnjih priznanja, predstavljen je i Izveštaj o braniteljima i braniteljkama ljudskih prava, uz prikaz relevantnog pravnog okvira i isticanje izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju aktivisti i aktivistkinje u Srbiji. Tokom programa događaja, prikazana je i izložba „Zamisli promenu“ Inicijative mladih za ljudska prava, o generacijskoj borbi za regionalni napredak kroz pripovedanje o otporu mladih protiv mržnje.
Predstavljeni podaci iz izveštaja o položaju branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji
Tokom obeležavanja Dana ljudskih prava predstavljen je Izveštaja o položaju branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji, analiza o njihovom radu od 2020. godine kao i svedočanstva o preprekama sa kojima su se tokom svojih aktivnosti susretali.
Katarina Kitanović iz Beogradskog centra za ljudska prava i jedna od autorki izveštaja ukazala je da je u Srbiji je poslednjih godina povećan broj napada na branitelje i braniteljke ljudskih prava, dok politički zvaničnici te napade retko javno osuđuju. Izveštaj je pokazao da je pristuno sužavanje prostora za rad aktivista, kao i fizički i verbalni napadi. Krivične prijave koje su zbog toga bile pondošene često su odbacivane, dok se sa druge strane braniteljima i braniteljkama ljudskih prava najčešće preti visokim novčanim kaznama, te se na taj način udaljavaju od daljeg angažmana.
Prema njenim rečima, napadi često dolaze i od predstavnika zakonodavne ili izvršne vlasti, dok branitelji i braniteljke ljudskih prava skreću pažnju i da postoji ograničen pristup informacijama od javnog značaja, da su odgovori često nepotpuni, kao i da od tipa informacije zavisi da li će dobiti odgovor od državnog organa. Izveštaj je pokazao da je pristup medijima za njih ograničen i da su često meta napada provladinih medija i tabloidnih kampanja, što utiče na njihovu bezbednost i izaziva nepoverenje građana.
Navodi se i da je pristup ogranizacija civilnog društva javnim sredstvima nedovoljan, da je pravni okvir neadekvatno i neprezicno postavljen i time napravljen prostor za razne malverzacije.
Izveštaj o položaju branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji dostupan je na sajtu Kuće ljudskih prava na ovom linku.
75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
U ovoj 2023. godini obeležavamo i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Međunarodni dan ljudskih prava pruža priliku da se naglasi da ljudska prava čine kamen temeljac svakog modernog demokratskog društva. Imperativ je dosledno težiti njihovom unapređenju i poštovanju, omogućavajući građanima i zajednicama da otvoreno izraze svoje mišljenje bez bojazni da će se suočiti sa posledicama ili neprimerenim uticajem.
Kuća ljudskih prava čine: Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Policy Center.
