Pred Vama se nalazi izveštaj o pravu na azil u Republici Srbiji koji se odnosi na period od januara do kraja oktobra 2023. godine. Autori su sastavili izveštaj na osnovu saznanja i iskustava BCLJP-a u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, kao i podršci u integraciji osobama kojima je odobren azil u Republici Srbiji. Izveštaj se zasniva na pregledu i analizi primene relevantnih domaćih i međunarodnih propisa u postupku azila i u drugim upravnim postupcima koji su važni za integraciju u srpsko društvo.
Izveštajni period obeležile su humanitarne krize i oružani sukobi u svetu koji su primorali veliki broj ljudi na raseljavanje i izbeglištvo. Zabeleženi su i novi ratni sukobi i velike humanitarne katastrofe u starim kriznim žarištima, najviše na teritoriji Bliskog istoka (Pojas Gaze, Sirija) i u zemljama afričkog kontinenta. Budući da međunarodni oružani sukob između Rusije i Ukrajine još uvek traje, Vlada RS je, po uzoru na države članice Evropske unije (EU), u martu donela odluku o produženju Odluke o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine,2 čime je trajanje privremene zaštite produženo na dodatnih godinu dana, odnosno do 18. marta 2024. godine.
Prema podacima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (The European Border and Coast Guard Agency – FRONTEX), Balkanska ruta predstavlja drugu najaktivniju izbegličko-migrantsku rutu, uprkos pooštravanju viznog režima u Republike Srbije za više trećih država.
Da je celokupan sistem azila u Srbiji još uvek daleko od funkcionalnog ukazuje činjenica da se tražioci azila i izbeglice, nažalost, još uvek u najvećoj meri oslanjaju na podršku međunarodnih i nevladinih organizacija (NVO), dok nedostaju održiva sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa. Višegodišnje manjkavosti u pogledu pristupa postupku azila, sprovođenja postupka, identifikacije i zaštite najosetljivijih kategorija i (ne)mogućnosti dugoročne integracije izbeglica u Srbiji, na koje BCLJP ukazuje godinama unazad, još uvek nisu otklonjene. Većina izbeglica još uvek ne vidi RS kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita u kojoj se zadržava kraći ili duži vremenski period dok ne nastavi put ka EU u potrazi za boljim životom i perspektivnijom budućnošću.
Izveštaj je dostupan za preuzimanje na ovom linku: Pravo na azil u Republici Srbiji 2023.
