Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u Medija centru godišnji izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2017“.
Uvodnu reč dao je John Andrew Young, šef odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica UNHCR kancelarije u Beogradu. On je naveo da je Srbija, uprkos veoma teškim okolnostima, tokom čitave migrantske krize imala human i blagonaklon pristup prema izbeglicama, a da veliku zaslugu za to imaju i organizacije poput Beogradskog centra za ljudska prava. Takođe, istakao je značaj ovog izveštaja, koji može da bude od velike koristi institucijama i drugim organizacijama kao pomoć u daljem postupanju i radu na rešavanju problema sa kojima se susreću migranti u Srbiji.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Sonja Tošković, istakla je da je došlo do određenih pozitivnih pomaka kad je reč o položaju izbeglica, ali da i dalje postoje proceduralni problemi u toku postupka dobijanja azila.
“Humanitarni pristup koji je naša zemlja zauzela nakon zatvaranja balkanske rute je za svaku pohvalu. S druge strane, moramo reći da je to dovelo do problema kad je reč o samom postupku azila za sve ljude koji su želeli da podnesu zahtev”, rekla je Toškovićeva, dodajući da je prethodne godine prvi put započeto institucionalno reševanje problema migranta njihovim uključivanjem u obrazovni sistem, društveni, ekonomski i kulturni život Srbije.
Ana Trkulja, advokat Beogradskog centra za ljudska prava, rekla je da najveći broj tražilaca azila napušta postupak azila pre njegovog okončanja, te da je u 70 odsto slučajeva prvostepeni organ odbacio zahteve tražilaca azila, navodeći kao najveći razlog primenu koncepta sigurne treće zemlje.
“Sistem azila u Srbiji u 2017. godini pevashodno je počivao na automatskoj primeni koncepta sigurne treće zemlje, što je ocenjeno kao problematična praksa i od strane međunarodnih tela, kao što su UN Komitet za ljudska pava, UN komitet za prava deteta i UN Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije”, kazala je Trkulja.
U toku 2017. godine u Srbiji je uočena pozitivna promena u oblasti socijalne inkluzije migranata i izbeglica, međutim većina migranata i dalje ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, najviše iz razloga što zemlje sa razvijenijim sistemom azila pružaju bolje uslove za integraciju i bolji život.
Izveštaj na srpskom jeziku.
Izveštaj na engleskom jeziku.
Vest preuzeta sa strane Medija centra
