Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je Republika Srbija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima kada je u januaru 2022. godine izručila državljanina Bahreina Ahmet Jaafar Mohamed Alija Kraljevini Bahrein, uprkos privremenoj meri Suda u Strazburu koji je vlastima u Beogradu bio naložio da odloži izručenje zbog moguće opasnosti od mučenja, političkog i verskog progona do okončanja postupka pred tim međunarodnim sudom. U presudi[1] koja je objavljena 25. marta 2025. godine, utvrđeno je da je Srbija povredila dva člana Evropske konvencije o ljudskim pravima, član 3 kojim se zabranjuje mučenje, nečovečno i ponižavjauće postupanje ili kažnjavanje, i član 34 koji omogućava podnošenje individualnih predstavki Sudu.
Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da Viši i Apelacioni sud Srbije prilikom donošenja odluke o izručenju nisu ispitali opštu situaciju u Bahreinu, rizike od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i zlostavljanja kojem bi Ahmet Ali, kao protivnik vladajućeg režima u toj zalivskoj kraljevini, mogao biti izložen. Kao politički protivnik, Ali je u Bahreinu bio pritvaran i mučen od strane bezbednosnih snaga i u odsustvu osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
U presudi Suda u Strazburu se navodi da sudovi u Srbiji nisu ispitali niti procenili da li će Ahmet Ali biti zaštićen od zlostavljanja prilikom ponovnog suđenja u Bahreinu, već su se bili ograničili samo na ispunjenje formalnih uslova za izručenje. Dodaje se i da Ministarstvo pravde Republike Srbije nije izvršilo bilo kakvu analizu navoda i tvrdnji koje je Ahmet Ali izneo od novembra 2021. godine, od kada je bio u ekstradicionom pritvoru u Srbiji. On je pred sudom koji je vodio postupak izručenja bio izrazio nameru da traži azil u Srbiji, tvrdeći da mu u državi porekla, Bahreinu, preti opasnost od mučenja i progona.
Beogradski centar za ljudska prava podneo je 18. februara 2022. godine ustavnu žalbu protiv odluka Apelacionog suda i Ministarstva pravde, međutim, Ustavni sud nije doneo odluku po podnetoj žalbi i to više od tri godine nakon njenog podnošenja. Zaštitnik građana Republike Srbije je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak u vezi sa slučajem izručenja državljanina Bahreina, i u avgustu 2022. godine utvrdio da ni u postupku izručenja, ni u postupku azila, nije bilo nezakonitosti i nepravilnosti.
Slučaj izručenja Ahmeta Alija Kraljevini Bahrein predstavlja primer nezakonitog delovanje donosilaca odluka države Srbije, kršenje odluke Evropskog suda za ljudska prava i grubo zanemarivanje međunarodnih ugovora i propisa na koje se Srbija obavezala, kao i običaja međunarodnog prava. Nažalost, izručenja Ahmeta Alija Kraljevini Bahrein 2022. godine nije izuzetak, s obzirom da je Srbija 2019. godine imala sličan slučaj kada je Turskoj nezakonito izručila turskog državljanina kurdskog političkog aktivistu Dževdeta Ajaza. Posledice odluke o izručenju koje je Srbija primenila u pomenutim slučajevima i to uprkos prethodnim odlukama Evropskog suda za ljudska prava, štetne su po Srbiju, njen ugled pred međunarodnim telima po ovom kao i po pitanju vladavine prava, pravne sigurnosti i poštovanja ljudskih prava.
[1] Predmet Ali protiv Srbije, predstavka br. 4662/22, presuda od 25. marta 2025. godine.
