U ponedeljak 2. juna u Evropskoj kući u Beogradu održan je razgovor o ključnim temama iz godišnjeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava “Ljudska prava u Srbiji 2024”.
Događaj je bio prilika da se na jednom mestu okupe predstavnici civilnog društva, eksperti, predstavnici međunarodnih organizacija, diplomatska zajednica i drugi partneri sa ciljem da se predstave nalazi iz godišnjeg izveštaja. Kroz dva panela razgovaralo se o ugroženim slobodama u Srbiji i brojnim izazovima u zaštiti prava građana Srbije.
Tokom prvog panela urednik izveštaja i programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski istakao je da je pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra događaj koji je obeležio 2024. godinu i bio prekretnica za građane Srbije koji su se u danima nakon ove tragedije, svakodnevno okupljali u većem broju odajući 15 minuta tišine za 15 stradalih ljudi, zahtevajući od predstavnika vlasti istinu, pravdu i odgovornost.
Učesnici prvog panela autori izveštaja Goran Sandić, istraživač-saradnik Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Ivan Protić, novinar osvrnuli se u na ugrožavanje sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja građana Srbije koji su protestovali tokom cele 2024. godine zbog izborne krađe, iskopavanja litijuma i uništavanja prirode, teškog položaja prosvete i urušavanja sistema obrazovanja, rušenja obležja i simbola Beograda, da bi krajem novembra studentski protest pokrenuo najveću studentsku i građansku ponunu u savremenoj istoriji Srbije. Svo vreme beleži se nazadovanje u medijskim slobodama, kršenje zakona od strane Regulatornog tela za elektronske medije, rast broja napada na novinare, naročito fizičkih napada, dok su novinari i mediji koji su kritikovali vlast bili vređani, targetirani i često napadani od strane zvaničnika Srbije i njihovih istomišljenika.
Pored novinara i medija česte mete napada i pritisaka, kampanja blaćenja, čak i lišavanja slobode bili su aktivisti, branitelji ljudskih prava kao i organizacije civilnog društva. Svi su se našli pod nezakonitim nadzorom državnih struktura što je dokumentovano u izveštaju „Digitalni zatvor“ međunarodne organizacije Amnesty International.
Institucije države Srbije nastavile su sa praksom ignorisanja zahteva građana, njihovim omalovažavanjem i zastrašivanjem. Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja bili su nemi na upite građana i organizacija civilnog društva koje su ukazivale na brojne slučajeve ugrožavanja osnovnih sloboda i ljudskih prava. Ono što je Zaštitnik građana tokom 2024. godine međutim uradio, bilo je podnošenje predloga Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, donetog samo tri godine ranije kada pak nije imao primedbe na taj zakon.
O izazovima u zaštiti prava građana koji su ostavljeni bez institucionalne podrške i zaštite i prepušteni sami sebi bilo je reči u drugom panelu. Autorka izveštaja i izvršna direktorka FemPlatza Kosana Beker se upravo osvrnula na odluku Ustavnog suda kojom je suspendovan ceo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, dok se položaj žena u srpskom društvu nepoboljšava. Ona je u kazala da je tokom 2024. godine bilo ukupno 18 femicida u Srbiji kao i više protesta zbog slučajeva ubistava žena, da država i dalje ne uspostavlja sistem praćenja femcida što dodatno dovodi u pitanje srateške pravce zemlje u borbi protiv nasilja prema ženama.
Snežana Lazarević iz MDRI Srbija i Petar Vidosavljević iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazali su i na probleme sa kojima se u Srbiji suočavaju osobe sa invaliditetom i LGBTI+ osobe. U Srbiji i dalje ne postoje podaci o broju građana sa invaliditetom, iako je u pitanju jedna od najugroženijih grupa stanovništva. Deca i odrasli sa invaliditetom suočavaju se sa brojnim teškoćama i preprekama, dok su žene sa invaliditetom u riziku od višestruke diskriminacije, nevidljive su u javnoj sferi, suočavaju se sa teškoćama u ostvarivanju svojih prava i izložene su rodno zasnovanom nasilju. Više od 100 slučajeva napada na LGBTI+ osobe, dokumentovan je u 2024. godini što je porast u odnosu na prethodnu, a treba imati u vidu da čak dve trećine napada motivisanih mržnjom prema LGBTI+ osobama ostaje neprijavljen policiji, kao i da policija ne beleži prijavu incidenta motivisanog homofobijom i transfobijom. Prajd info centar u centru Beograda i dalje je bio meta napada, dok je slučaj policijske torture nad dve mlade LGBTI+ osobe prilikom pretresa njihovog stana uneo novo uznemirenje.
Jovana Misailović, saradnica Centra za dostojanstven rad govoreći na drugom panelu je ukazala da Srbija i dalje nije usvojila novi zakon kojim bi se regulisala oblast radnog prava u skladu sa evropskim standardima. Najveći broj građana u Srbiji teško živi i nema povoljan ekonosmki položaj, suočavajući se tokom 2024. godine sa rastom životnih troškova, smanjenjem kupovne moći i visokom inflacijom pri čemu su najviše rasle cene osnovnih životnih namirnica. U Srbiji se beleži odsustvo dostojanstvenog rada uz visoki rizik od siromaštva. I pored rasta minimalne zarade tokom 2024. godine dostignuti iznos nije dovoljan da ljudima koji primaju minimalnu zaradu obezbedi život u skladu sa potrošačkom korpom. Takvi trendovi najviše su pogodili siromašne, osetljive društvene grupe, naročito Rome, žene, starije osobe, mlade i osobe sa invalididetom.
Tokom dva i po sata razgovora kroz dva panela, učesnici su se osvrnuli na neke od slučajeva koji opisuju stanje i položaj ljudskih prava u Srbji. Sveobuhvatan pregled stanja ljudskih prava u 2024. godini u Srbiji dostupan je na više od 400 strana izveštaja na linku OVDE.
Izveštaj “Ljudska prava u Srbiji 2024” jeste 27. izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji. Jedna od osnovnih aktivnosti Beogradskog centra za ljudska prava od samog osnivanja jeste praćenje stanja ljudskih prava u Srbiji, analiza pravnog okvira i prakse. Prvi godišnji izveštaj objavljen je 1998. godine. Kontinuitet njihovog objavljivanja pokazuje istrajnost i posvećenost Centra unapređenju i zaštiti ljudskih prava, doprinos i želju da Srbija bude demokratska zemlja u kojoj će se ljudska prava svih građana poštovati.
© fotografija: Beogradski centar za ljudska prava
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2024“ objavljen je uz finansijku pomoć Evropske unije u okviru projekta „Košnice aktivizma“. Za sadržinu publikacije isključivo je odgovoran Beogradski centar za ljudska prava i ta sadržina nipošto ne odražva zvanične stavove Evropske unije. Projekat „Košnice aktivizma” nosi pun naziv „Civic Engagement Local Hives“ i sprovodi ga Beogradski centar za ljudska prava kroz partnersku saradnju sa organizacijom FemPlatz i Nacionalnom asocijacijom praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) uz finansijsku podršku Evropske unije u Srbiji. Projekat se realizuje od januara 2024. do decembra 2026. godine i ima za cilj unapređenje položaja građana u lokalnim sredinama kroz mogućnost efikasnog pristupa ljudskim pravima s fokusom na žene i mlade, kao i jačanje mreže organizacija civilnog društva i građana radi direktnog uticaja na sprovođenje neophodnih lokalnih politika, uz kontinuirano zagovaranje poboljšanja njihovog položaja u našem društvu pred domaćim i međunarodnim institucijama.
