Povodom Svetskog dana izbeglica, Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju na sve veću potrebu za solidarnošću, zaštitom i podrškom osobama koje su bile primorane da napuste svoje domove zbog progona, oružanih sukoba i različitih povreda ljudskih prava. Prema najnovijim podacima UNHCR-a, krajem 2024. godine broj prisilno raseljenih ljudi širom sveta dostigao je rekordnih 123,2 miliona. U trenucima kada milioni gube krov nad glavom, i to ne svojom voljom, međunarodna zajednica ima odgovornost da im omogući život u bezbednosti i dostojanstvu, uz pravo na povratak kada se za to stvore uslovi. Živimo u vremenu globalne nestabilnosti, gde savremeni oružani sukobi ostavljaju za sobom razorene zajednice i neizmernu ljudsku patnju. Jedan od najtežih primera takvog razaranja jeste Gaza, gde je više od 52.000 ljudi izgubilo život, a preko 2 miliona ljudi raseljeno usled kontinuiranog i brutalnog nasilja koje traje mesecima. U ovakvim okolnostima, jačanje zalaganja za mir, zaštitu ljudskih prava i dugoročna rešenja za sve izbegle i raseljene osobe postaje neophodnije nego ikada.
Ovu godinu obeležile su intenzivne pripreme država članica Evropske unije za sprovođenje novog Pakta o migracijama i azilu. Očekuje se da će njegova implementacija temeljno promeniti način upravljanja migracijama, dodatno dehumanizovati tretman izbeglica i migranata, kao i proširiti praksu prebacivanja odgovornosti za postupke azila izvan granica EU. Omogućavanje pristupa teritoriji i azilnom postupku, blagovremeno i delotvorno odlučivanje o podnetim zahtevima za azil, kao i zabrana proterivanja, uz puno poštovanje prava tražilac azila, ne smeju se stavljati u drugi plan.
U Srbiji, tokom 2025. godine, zabeležen je veoma nizak broj ljudi koji borave u prihvatnim i azilnim centrima pod upravom Komesarijata za izbeglice i migracije, dok se istovremeno povećava broj onih koji borave van zvaničnog sistema, naročito u pograničnim oblastima. Prema podacima UNHCR-a iz maja 2025. godine, u azilnim i prihvatnim centrima boravi oko 354 osobe – što je najniža zabeležena brojka od početka izbegličke krize 2015. godine. Od početka godine, 189 osoba izrazilo je nameru da zatraži azil u Srbiji, dok je njih 59 zvanično podnelo zahtev i ušlo u postupak. Azil je tokom 2025. godine dobila samo jedna osoba. Od uspostavljanja azilnog sistema 2008. godine, do maja 2025, ukupno je oko 255 ljudi dobilo azil ili supsidijarnu zaštitu u Republici Srbiji.
U martu 2025. godine započela je treća godina primene privremene zaštite za osobe koje su iz Ukrajine izbegle zbog međunarodnog oružanog sukoba. Tokom ove godine, privremena zaštita produžena je za ukupno 881 osobu. Međutim, i dalje postoji potreba za pronalaženjem dugoročnih rešenja za osobe raseljene iz Ukrajine, poput prelaska na trajnije vidove boravka u Srbiji, kao što su azil ili privremeni boravak.
Beogradski centar za ljudska prava posebno bi istakao jedan strateški predmet iz proteklog perioda kada je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je Srbija prekršila Konvenciju o ljudskim pravima prilikom izručenja državljanina Bahreina 2022. godine, uprkos privremenoj meri Suda u Strazburu koji je Srbiji naložio da odloži izručenje bahreinskog državljanina zbog moguće opasnosti od mučenja, političkog i verskog progona do okončanja postupka pred tim međunarodnim sudom. U presudi[1] koja je objavljena 25. marta 2025. godine, utvrđeno je da je Srbija povredila dva člana Evropske konvencije o ljudskim pravima, član 3 kojim se zabranjuje mučenje, nečovečno i ponižavjauće postupanje ili kažnjavanje jer je stranog državljanina izložila riziku od ovakvog postupanja, kao i član 34 koji omogućava podnošenje individualnih predstavki Sudu.
Beogradski centar za ljudska prava poziva sve nadležne državne organe da, kao i do sada, nastave da unapređuju uslove materijalnog prihvata izbeglica, kao i sistem zaštite za posebno ranjive grupe unutar izbegličke populacije, poput osoba sa invaliditetom, žrtava trgovine ljudima, žrtava torture i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, LGBTI+ osoba, maloletnika bez pratnje i drugih ranjivih kategorija.
Beogradski centar za ljudska prava, kao i proteklih 14 godina, nastaviće kroz svoje aktivnosti da pruža pravnu pomoć, pomoć pri integraciji i zagovara za unpređenje prava izbeglica, tražioca azila i osoba u pokretu.
[1] Predmet Ali protiv Srbije, predstavka br. 4662/22, presuda od 25. marta 2025. godine.
