Beogradski centar za ljudska prava ove jeseni obeležava 30 godina postojanja i rada. Od osnivanja u oktobru 1995. godine, kao udruženje građana zainteresovanih za unapređenje teorije i prakse ljudskih prava, pa do danas, Beogradski centar za ljudska prava je prerastao u jednu od najznačajnijih nevladinih organizacija u Srbiji. Tokom tri decenije postojanja, Centar je nastojao da svojim radom i delovanjem doprinese uvažavanju same ideje ljudskih prava, podigne svest građana i građanki o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava i individulanih sloboda, pokrene javno mnenje i stvori klimu za njihovo puno uvažavanje.
Beogradski centar za ljudska prava 1995. godine osnovali su Vesna Petrović, Jelena Pejić, Nevena Vučković Šahović, Dragor Hiber, Vojin Dimitrijević, Konstantin Obradović, Gašo Knežević, Branislav Milinković, Milan Paunović i Slobodanka Boba Nedović. Nastavljajući misiju koja je tada postavljena i sledeći autoritet i viziju Vojina Dimitrijevića, profesora međunarodnog prava i dugogodišnjeg direktora organizacije, Beogradski centar za ljudska prava već tri decenije ukazuju na značaj stalne borbe za poštovanje, odbranu i zaštitu ljudskih prava i vladavine prava kao osnovnog principa svakog modernog demokratskog društva.
Tokom 30 godina rada, Beogradski centar za ljudska pravao sproveo je preko 250 projekata koji su oblikovali pravnu i društvenu scenu Srbije, objavio više od 250 stručnih publikacija, udžbenika i knjiga kao najveći izdavač u oblasti ljudskih prava u zemlji, organizovao preko 1.000 seminara, konferencija obuka, okruglih stolova, predavanja i razgovora kroz koje su obrazovane generacije ljudi. Održao je 28 godišnjih Škola ljudskih prava kroz koje je prošlo više od 1.000 mladih polaznika, i objavio 27 godišnjih izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji koji predstavljaju najsadržajniji, kontinuirani izvor pouzdanih informacja za domaće i međunarodne institucije i organizacije.
Ipak, Centar je mnogo više od navedenih brojeva, tri decenije neumorno pruža pravnu pomoć i podršku građanima i građankama Srbije, zalaže se za unapređenje pravnog okvira u oblasti ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima, pomaže tražiocima azila i izbeglicama i pruža podršku u integraciji u naše društvo, radi sa mladima koje godinama okuplja na raznim aktivnostima ukljućujući i Youth Rights Talks, najveći godišnji skupu mladih o ljudskim pravima. Ta borba traje i danas kroz dosledno pozivanje insitucija na odgovornost za kršenje prava, ukazivanje na probleme i manjkavosti zakonskih predloga i rešenja, podnošenje predloga kako da se oni unaprede, usklade sa Ustavom i zakonima Srbije i međunarodnim standardima, i budu u službi opšteg dobra i javnog interesa naših građana i građanki.
Beogradski centar za ljudska prava je pionir u podnošenju alternativnih izveštaja Ujedinjenim nacijama i u strateškom zastupanju pred Evropskim sudom za ljudska prava, i dugi niz godina važan sagovornik i drugih međunarodnih organizacija poput Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske unije. U vremenu nakon političkih promena 2000. godine, Centar je dao ključni doprinos borbi za izgradnju nezavisnih institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava.[1] Beogradski centar za ljudska prava član je brojnih mreža organizacija među kojima su Asocijacija instituta za ljudska prava (AHRI), Evropska pravna mreže za azil (ELENA – European Legal Network on Asylum), Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE), Koalicija za praćenje prava deteta, osnivač je Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu, članica je Mreže kuća ljudskih prava (HRH Network), Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Platforme organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Balkanskog saveta za izbeglice i migracije, RMN mreže, NAPOR-a i KOMS-a.
Centar prati i nove izazove sa kojima se naše društvo i svet suočavaju a koji se odnose na sve dublje društvene nejednakosti, političku krizu kao permanentno stanje, digitalni nadzor i sve veće mogućnosti zloupotrebe podataka i privatnosti građana, jačanje bezbednositi i ovlašćenja države pod izgovorom sigurnosti, borbe protiv terorizma i drugih globalnih pretnji, a na štetu ljudskih prava. U nastojanju da sledi vrednosti, ideje i dela profesora Vojin Dimitrijević, rad i delovanje Beogradskog centra za ljudska prava inspirisano je njegovim rečima: „Borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose dostojanstveni i hrabri ljudi unutar svake zajednice“ (iz knjige Strahovlada: Ogled o ljudskim pravima i državnom teroru). U vremenima kada su osnovni principi na kojima počiva svaka moderna demokratska država – podela vlasti, vladavina prava i ljudska prava – u potpunosti pogaženi, ova ideja je aktuelnija nego ikada i zato hrabro, dostojanstveno i neumorno ostajemo u prvoj liniji odbrane prava građana i građanki Srbije.
[1] Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za infomracije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
