Predstavljmo šesto godišnje izdanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji, rezultat kontinuiranog praćenja započetog 2019. godine. Ova tradicija praćenja, koja obuhvata analizu dvanaest ključnih prava i više tematskih celina – od obrazovanja i rada, do zdravlja, stanovanja, participacije mladih i položaja posebno osetljivih grupa – ima za cilj da na jasan, argumentovan i razumljiv način prikaže stanje ljudskih prava mladih u 2024. godini.
Izveštaj za 2024. godinu otkriva ključne oblasti u kojima su ljudska prava mladih posebno ugrožena, ali i situacije u kojima se pokazuje izuzetna snaga i otpornost mladih.
Prvo, svedoci smo buđenja studentskog pokreta i pojačane građanske participacije mladih. Tragičan pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je stradalo 16 osoba, uključujući devetoro dece i mladih, bio je katalizator za masovne proteste i blokade fakulteta širom Srbije. Nakon prvog velikog protesta 5. novembra u Novom Sadu su uhapšeni aktivisti od strane muškaraca sa kapuljačama koji se nisu identifikovali kao službena lica. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti započeli su blokadu svog fakulteta tri dana nakon napada na studente i profesore tokom mirnog protesta, zahtevajući krivične postupke protiv napadača i njihovo razrešenje s javnih funkcija. Taj primer su ubrzo sledili ostali studenti, koji su blokirali svoje fakultete. Ova dešavanja su pokazala jasan preokret od ranije percipirane apatije mladih ka aktivnom, direktnom angažovanju u borbi za pravednije društvo.
Drugo, pravo na adekvatno stanovanje ostaje hronično nepristupačno, što rezultira odloženim osamostaljivanjem mladih. Više od 60% mladih (15–29 godina) u Srbiji živi u prenaseljenim stanovima. Prosečan uzrast kada mladi napuštaju porodični dom u Srbiji iznosi 30,2 godine, dok je prosek u zemljama EU 26,2 godine. Vladine inicijative, poput „povoljnih kredita“ za kupovinu prve nekretnine, često su kritikovane jer, umesto da reše suštinski problem, mogu dodatno obogatiti finansijske aktere i povećati cene na tržištu, bez prethodnih konsultacija s ciljnom grupom. Ovo ukazuje na značajan raskorak između formalnih politika i stvarnih potreba mladih.
Treće, mladi i dalje teško dolaze do sigurnog zaposlenja. Iako je zvanična nezaposlenost mladih blago smanjena, skoro svaka šesta mlada osoba i dalje traži posao, a oko 15% mladih nije ni u sistemu obrazovanja, ni u zaposlenju. Blago smanjenje stope nezaposlenosti maskira uporne strukturne probleme kvaliteta posla i rodne nejednakosti. Gotovo dve petine mladih radi pod ugovorima ograničenog trajanja, a samo 52% ima sigurno zaposlenje na neodređeno vreme. To ukazuje na visoku prevalenciju prekarnog rada.
Konačno, mentalno zdravlje mladih predstavlja sve veći izazov, obeležen rastućom anksioznošću i značajnim barijerama u pristupu pomoći. Istraživanja pokazuju da je samo 9,1% mladih bilo zabrinuto za svoje mentalno zdravlje u prethodnih 12 meseci, ali da blizu dve trećine njih (62,3%) nije potražilo savet ili pomoć. Stopa traženja pomoći za mentalno zdravlje opala je sa 52,7% u 2021. na 37,7% u 2024. godini. Ovaj zabrinjavajući trend dodatno pogoršava hroničan nedostatak specijalista dečje i adolescentne psihijatrije, kojih je u celoj Srbiji samo 29, uz još 10 na specijalizaciji, sa značajnim geografskim disbalansom. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnu javnozdravstvenu krizu, gde se problemi mentalnog zdravlja ne prepoznaju dovoljno rano, a pristup adekvatnoj podršci je ograničen, što ima dugoročne posledice po dobrobit i razvoj mladih.
Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2024. godini dosutpan je OVDE.
