Panel diskusija o digitalnim pravima i slobodama u Srbiji – šta se (nije) promenilo u 2025. godini održana je u utorak 23. decembra u prostoru ‘Miljenko Dereta’ u Beogradu. Tom prilikom predstavljeni su ključni nalazi iz BIRN-ovog Izveštaja o digitalnim pravima u Srbiji, dok se u panel diskusiji govorilo o tome kako se digitalni prostor koristi kao sredstvo zastrašivanja i kontrole, zašto postojeći mehanizmi zaštite ne funkcionišu u praksi i koje su preporuke za unapređenje bezbednosti, odgovornosti institucija i zaštite osnovnih prava građana.
U panel diskusiji je učestvovalo pet organizacija civilnog društva koje se, između ostalog, bave temom digitalnih prava: BIRN, NUNS, Partneri Srbija, SHARE fondacija i Beogradski centar za ljudska prava.
Izveštaj BIRN-a za period 2024-2025. beleži rast kršenja digitalnih prava građana Srbije, što se tumači posledicom represivnijeg sistema vlasti. Najugroženije je pravo na privatnost gde tabloidi, provladini mediji i vlast učestvuju u objavljivanju privatnih informacija studenata, građana, aktivista i novinara. Objavljivani su privatni podaci, lična dokumenta, fotografije sa društvenih mreža, porodične informacije, kontakati i lokacija stanovanja. Najveći broj slučajeva kršenja digitalnih prava vezan je za studentske proteste, a počinioci kršenja ovih prava su najčešće tabloidi, političari i režimski mediji.
Dušan Pokuševski, iz Beogradskog centra za ljudska prava, govorio je o upotrebi špijunskog softvera Spyware i o pravnim mehanizmima koji su pokretnuti zbog zloupotrebe ovih softvera i namernog zaražavanja mobilnih telefona novinara, aktivista i studenata. Podnete su krivične prijave, upućeni zahtevi Zaštitniku građana i Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, reakcija domaćih nadležnih insitiucija nema, za razliku od međunarodnih mehanizama koji su reagovali poput Saveta Evrope i specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija.
Advokatica NUNS-a Kruna Savović, koja zastupa novinare čija su digitalna prava kršena, ukazala je da se faze praćenja „sada došlo do špijunskih softvera koji neselektivno obrađuje podatke“, dodajući da srpske institucije ćute na slučajeve upotrebe ovog softvera protiv novinara.
Andrijana Ristić iz SHARE fondacije ukazala je da je bilo slučajeva nasilnog otključavanja telefona i automatskog preuzimanja podataka za šta postoje jasni forenzički dokazi, a da se naše institucije uopšte ne oglašavaju, čak ni kada na zloupotrebu ukazuje međunarodne organizacije poput Amnesti internešnal. Prema njenim rečima trenutno je manje zapažena uloga ovih špijunskih softvera, ali je dilema da li se manje koristi ili se možda prešlo na neke sofisticiranije mogućnosti digitalnog nadzora.
