Hitan apel uputili su Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, FemPlatz, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i Građanske inicijative i neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“. Apel je upućen Specijalnoj izvestiteljki Ujedinjenih nacija za pravosuđe zbog ozbiljnih pretnji nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.
Apel se odnosi na pokušaj usvajanja pet predloga pravosudnih zakona[1] koje je 22. decembra 2025. godine, po hitnoj proceduri, podneo narodni poslanik Uglješa Mrdić, a o kojima Narodna skupština raspravlja na vanrednoj sednici koja je počela 14. januara 2026. godine. Predlozi su podneti bez objavljivanja nacrta, bez javne rasprave i bez konsultacija sa pravosudnim institucijama, čime se zaobilaze osnovni demokratski i stručni standardi. Štaviše, predložene izmene prati izričit izostanak stručnog konsenzusa.
Organizacije civilnog društva potpisnice apela upozoravaju da predložene izmene jačaju politički i izvršni uticaj nad sudijama i tužiocima, suprotno Ustavu i međunarodnim standardima. Među najproblematičnijim rešenjima navode: ukidanje komisije VST koja odlučuje o prigovorima na obavezna tužilačka uputstva, uvođenje saglasnosti ili odobrenja ministra za određene tužilačke radnje, premeštanje ovlašćenja za imenovanje Posebnog javnog tužioca za visokotehnološki kriminal, mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova na dodatne mandate, produžavanje mandata vršilaca funkcije glavnih javnih tužilaca, osnivanje posebnog osnovnog suda i osnovnog tužilaštva u Beogradu koji bi mogli da se koriste za politički osetljive predmete, uključujući slučajeve vezane za EXPO 2027. Ove izmene praktično obesmišljavaju ustavne reforme iz 2022. godine, koje su usvojene u okviru evropskih integracija upravo sa ciljem da se smanji politički uticaj na pravosuđe.
Od Specijalne izvestiteljke UN zatraženo je da ispita usklađenost ovih predloga sa međunarodnim standardima, te hitno reaguje prema vlastima Srbije i pozove na obustavu hitne procedure i na otvaranje inkluzivne i transparentne javne rasprave.
Paralelno sa ovim obraćanjem međunarodnim institucijama, Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23, takođe je javno reagovala, upozorivši da se izmene sistemskih pravosudnih zakona usvajaju po hitnoj proceduri kako bi se zaobišla stručna javnost i umanjio nivo dostignutih prava i procesnih garancija. Radna grupa je posebno ukazala da se time obesmišljava uloga institucija osnovanih radi zaštite nezavisnosti pravosuđa i da je takva praksa već više puta bila predmet kritike Evropske komisije.
Apel Specijalnoj izvestiteljki je dostupan ovde, a reakcija Radne grupe Nacionalnog konventa ovde.
———————————————————–
[1] Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv tehnološkog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštavu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.
