Masivni vazdušni udari na Jugoslaviju ne pogađaju samo vojna postrojenja. Oni takođe oduzimaju ljudske živote i uništavaju ekonomsku infrastrukturu naše osiromašene zemlje. Međutim, na dugu stazu najveća „kolateralna šteta“ izraziće se kao umanjivanje izgleda za demokratiju u Srbiji. Strahujemo da će jedini dugotrajni rezultat ovog neobjavljenog rata biti stalno vanredno stanje, pravno i duhovno, ovog puta uz podršku zbunjene većine, koja se uvek okuplja oko vlada u trenucima ekstremne bede i opasnosti.
Demokratska i privredna transformacija Srbije je jedini stvarni put za rešenje kosovskog problema i jedina nada za postizanje stabilnosti na Balkanu.
Poznato je naše dugogodišnje odupiranje režimu u Srbiji, naročito naša kritika njegovog ponašanja u oblasti ljudskih prava. Međutim, odluku NATO da „upotrebi nasilje u humanitarne svrhe“ vidimo kao znak nesposobnosti i nemoći politike SAD i Evropske unije prema Kosovu, a ne kao neizbežan potez posle neuspeha drugih napora. Vazdušni napadi označavaju poraz dugotrajne politike međunarodne zajednice prema Srbiji, koja se isključivo oslanjala na dogovore s g. Miloševićem i pritiske na njega da isporuči mir.
U ovom regionu neće biti stvarnog mira i stabilnosti ako Srbija ne krene putem demokratije i tržišne privrede. Nažalost, izgleda da međunarodna zajednica nikada nije ozbiljno razmatrala ovu mogućnost. Nije bilo pravih nastojanja da se podrži i pomogne stav onih u Srbiji koji su se trudili da njihova zemlja pođe takvim putem. Nasuprot tome, održavala se ekonomska i politička izolacija iako je sve vreme bilo jasno da ona ide na ruku autoritarnim i ksenofobskim ekstremistima. U okruženju rata i nacionalne katastrofe neprijatelji demokratije neće više imati nikakvih inhibicija i pružaće im se mali otpor.
Povremeni nespretni pokušaji da se „pomogne“ demokratiji i ljudskim pravima u Srbiji maglovitim obećanjima novca pojedincima i grupama samo su izložili nevladine organizacije u Jugoslaviji optužbama za gramzivost i izdajničko služenje stranim neprijateljima. Svež i nesrećan primer je stavljanje na dnevni red Senata SAD „Zakona o demokratizaciji Srbije“ pred prvu noć bombardovanja!
Vazdušni napadi poništili su za jednu noć rezultate desetogodišnjeg napornog rada hrabrih ljudi u nevladinim organizacijama i u demokratskoj opoziciji, koji su u prvom redu hteli da razvijaju ustanove civilnog društva, da promovišu liberalne i građanske vrednosti, da unapređuju nenasilno rešavanje sukoba i sporova…
Ipak se nadamo da još nije kasno i da će se sve sukobljene strane urazumiti i pokušati da izađu iz ove situacije putem pregovora i bez dalje upotrebe nasilja.
Za Centar,
Prof. Vojin Dimitrijević
direktor,
bivši potpredsednik Komiteta UN za ljudska prava
