Beogradski centar za ljudska prava želi da skrene pažnju javnosti da postojeći sistem zaštite nepraćene i razdvojene dece izbeglica i migranata prate brojni sistemski problemi koje je neophodno otkloniti bez odlaganja. Komitet za prava deteta je još 2017. godine ukazao Republici Srbiji na neodložnost osiguravanja potpunog uključivanja nepraćene i razdvojene dece izbeglica i migranata u postojeći sistem zaštite, kao i obezbeđivanja smeštaja u hraniteljskim porodicama ili drugim smeštajnim kapacitetima koji su adekvatni za njihov uzrast, pol i potrebe, a u skladu sa procenom najboljeg interesa svakog deteta. Smeštanje dece u zasebne centre koji su adekvatni za njihove potrebe i koji im garantuju bezbednost predstavlja minimum uslova koje je potrebno ispuniti kako bi se smanjili rizici od izloženosti deteta osobama koje bi mogle da ga zloupotrebe. U svetlu preporuke Komiteta za prava deteta, neophodno je da se preduzmu hitne mere da se deca izbeglice ohrabre da izađu iz krijumčarskih krugova.
Poslednji slučaj tragično ubijenog dečaka ilustruje kako postojeće stanje stvari ne doprinosi umanjenju rizika kojima su nepraćena i razdvojena deca svakodnevno izložena u Republici Srbiji. Pored toga, svedoci smo da već nekoliko godina sve zemlje na tzv. balkanskoj ruti pribegavaju praksi nasilja i kolektivnog vraćanja izbeglica u susedne zemlje, čime se kod ove populacije stvara nepoverenje u postojeće sisteme zaštite.
Ovaj slučaj se mora posmatrati prvenstveno iz ugla prava deteta koje je pobeglo od užasa rata, koje je godinama zapostavljano i koje je bilo prepušteno samo sebi. Tragično nastradali dečak bio je žrtva arbitrarnog lišenja slobode januara ove godine. Nakon što ga je hrvatska policija vratila na teritoriju Republike Srbije, njegov identitet i uzrast su bili pogrešno navedeni u policijskim i sudskim spisima. U prekršajnom postupku pokrenutom i okončanom istog dana pred Prekršajnim sudom u Bačkoj Palanci, postupajući sudija je bez angažovanja prevodioca u obrazloženju presude naveo da se dete odriče prava na žalbu i doneo rešenje kojim je izrečenu novčanu kaznu zamenio kaznom desetodnevnog zatvora.
Slučaj ukazuje i da bezbednost u centrima za azil nije na zadovoljavajućem nivou, da su deca gotovo potpuno nezaštićena od kontakta sa krijumčarima i da bi ovaj tragičan događaj morao da bude ozbiljno upozorenje nadležnim organima u Srbiji da uspostave posebne smeštajne kapacitete koji bi u potpunosti mogli da odgovore na potrebe dece bez pratnje roditelja ili straratelja.
Beogradski centar za ljudska prava se nada da će slučaj ubijenog dečaka podstaći Republiku Srbiju da bez odlaganja preduzme sve mere kako bi se smanjili rizici od ponavljanja ovakvih događaja. Do pomaka u tom pogledu moguće je doći samo koordinisanim akcijama i saradnjom Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice i migracije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
