Napredovanje islamista u Iraku i Siriji uz neprekidne borbe između vladinih i pobunjeničkih snaga, pogoršavanje situacije u Avganistanu gde je zabeleženo najviše civilnih žrtava u poslednjih 15 godina, kao i širenje teritorija pod kontrolom etničkih i religijskih pobunjenika u Libiji i Jemenu i dalje urušavanje država u podsaharskoj Africi, uzrokovalo je da se od maja 2015. godine stotine hiljada izbeglica upute ka Evropi.Broj tražilaca azila u Srbiji počeo je ubrzano da raste od juna 2015. godine, a ukupan broj izraženih namera tokom 2014. godine prevaziđen je već u prvih pet meseci 2015, dok je samo u septembru i oktobru taj broj bio višestruko veći nego u prethodnih sedam godina postojanja sistema azila zajedno. Do kraja 2015. godine, čak 577.995 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, što je povećanje od gotovo 3500% u odnosu na 2014. godinu. Među tražiocima azila bilo je najviše izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka i Irana. Uprkos tome što, u skladu sa odredbama Zakona o azilu, ove osobe ,,izražavaju nameru da traže azil u Srbiji’’, ogromna većina njih nije zainteresovana da ostane u našoj zemlji. Od 577.995 osoba koje su izrazile nameru za traženje azila, samo 662 osobe su registrovane od strane Kancelarije za azil, 583 osobe su podnele zahtev i pristupile sledećoj fazi u proceduri, a postupci su obustavljeni povodom 465 zahteva, najčešće jer su tražioci azila u međuvremenu napustili Srbiju.
U toku 2015. godine usvojeno je ukupno 30 zahteva za azil, što je relativno poboljšanje dobro imajući u vidu da je od početka primene Zakona o azilu 2008. godine dodeljeno ukupno 48 azila. Među osobama kojima je prošle godine dodeljena zaštita nalaze se državljani Sirije, Iraka, Ukrajine, Sudana, Južnog Sudana, Libana i Libije.
Prethodna godina bila je po mnogo čemu izuzetno naporna za zemlje koje se nalaze duž ,,zapadnobalkanske’’ rute izbeglica i migranata. Uprkos tome što su ove zemlje, pa i Srbija, obezbedile izvestan humanitarni odgovor na izbegličku situaciju, dugoročna rešenja za izbeglice u ,,tranzitnim’’ državama izostala su. Srbiji tek predstoji da suštinski reformiše sistem azila i usvoji plan za integraciju osoba kojima je u našoj zemlji dodeljena međunarodna zaštita.
Mrlja u inače relativno pozitivnoj praksi zemalja Zapadnog Balkana prema izbeglicama svakako je odluka iz novembra 2015. godine da se pristup teritoriji i postupku azila ograniči isključivo na izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana. Svakome ko želi da u postupku azila pokuša da dokaže da ispunjava uslove za priznanje izbegličkog statusa ili da po drugom osnovu ima pravo na dodeljivanje azila u bilo kojoj od ovih zemalja mora biti pojedinačno omogućen pristup fer i efikasnom postupku – niko, bez obzira na zemlju porekla, ne sme biti a priori odbijen kao ,,ekonomski migrant’’. Postojeća praksa zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, protivna je odredbama međunarodnog prava.
