Beogradski centar za ljudska prava predstavlja novi godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2024. godini. To je 27. po redu godišnji izveštaj Centra koji kao presek stanja ljudskih prava u našoj zemlji, uz analizu pravnog okvira i prakse, u kontinuitetu objavljujemo od 1998. godine.
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2024.“ dostupan je OVDE.
Događaj koji je obeležio 2024. godinu i označio prekretnicu za građane Srbije je obrušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je tragično stradalo 16 ljudi.[1] U danima koji su usledili nakon ove tragedije, hiljade ljudi svakodnevno su se okupljale širom zemlje u protestu „Zastani Srbijo“ odajući 15 minuta tišine za stradale, zahtevajući istinu, pravdu i odgovornost. Brutalan napad na studente tokom blokade ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 22. novembra, a potom i lančane blokade fakulteta širom Srbije, pokrenuli su najveću studentsku i građansku pobunu u savremenoj istoriji Srbije. Građani Srbije jasno su prepoznali da iza tragedije u Novom Sadu stoji sistemska korupcija, niz zloupotreba položaja čelnih ljudi u vrhu vlasti i potpuni izostanak institucionalne odgovornosti.
Umesto zaštite prava građana, vlast u Srbiji je u 2024. godini odgovorila represijom: protiv neistomišljenika, novinara, aktivista, civilnog društva i sindikata. Beležimo kontinuirane napade, pritiske, nezakonita hapšenja i digitalni nadzor, o čemu svedoče i međunarodni izveštaji poput onog Amnesty International-a. Građani Srbije nisu ćutali. U zemlji u kojoj se zakoni ne primenjuju i krše, institucije urušavaju, a korupcija postaje svakodnevica, građani su kao poslednji vid odbrane svojih prava protestovali solidarno, dostojanstveno i mirno. Gotovo tokom cele 2024. godine su protestovali i to zbog izbornih krađa, degradacije institucija, brutalnosti policije, protiv iskopavanja litijuma, uništavanja prirode, unižavanja prosvete i obrazovanja, kao i rušenja obležja i simbola Beograda (Generalštab, Hotel Jugoslavija, Stari savski most…). Usledio je „Svelitijumski sabor“ u Loznici, a potom i masovni ekološki protesti širom zemlje. Ipak, odgovor institucija nije bio dijalog – već ignorisanje, omalovažavanje i zastrašivanje.
Ni lokalni izbori održani 2. juna 2024. godine nisu doneli promenu. Vlast je nastavila sa zloupotrebama i manipulacijama iz decembra 2023. godine, a građani su bili svedoci izbornog inženjeringa, manipulacija i zloupotrebe zakona. Ustavni sud nije reagovao na očigledne nepravilnosti, dok Narodna skupština nastavlja da funkcioniše kao servis izvršne vlasti i predsednika Srbije, a ne kao predstavnički dom svih građana.
Uprkos formalnom nastavku procesa evropskih integracija, napredak Srbije u oblasti vladavine prava i ljudskih prava bio je ograničen i pretežno deklarativan. Ključni pregovarački klasteri koji se odnose na pravosuđe i osnovna prava (Klaster 1) i dalje beleže slabe rezultate. Evropska komisija i međunarodni akteri kontinuirano izražavaju zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe, neefikasnosti u borbi protiv korupcije, ograničavanja slobode medija i nedovoljne zaštite aktivista i branitelja ljudskih prava. Pored toga, nedostatak transparentnosti u donošenju odluka, izostanak široke javne rasprave o važnim zakonima i nepostojanje mehanizama za uključivanje civilnog društva u reformske procese, ukazuju na nedostatak političke volje za stvarne promene. Odsustvo napretka u ovim oblastima ne samo da usporava evropski put Srbije, već i direktno utiče na kvalitet života njenih građana.
Ekonomski položaj većine građana Srbije je bio veoma nepovoljan, uz visoku stopu rizika od siromaštva od 19,9%. 2024. godinu obeležili su rast životnih troškova, smanjena kupovna moć građana i i visoka inflacija, pri čemu su najviše rasle cene osnovnih životnih namirnica i energenata. Iako je porast minimalne zarade zabeležen u 2024. godini dostignuti iznos i dalje nije dovoljan da obezbedi licima koja primaju minimalnu zaradu život u skladu sa potrošačkom korpom. Takvi trendovi najviše su pogodili siromašne i osetljive društvene grupe, naročito Rome, žene, starije osobe, mlade i osobe sa invaliditetom.
Tokom 2024. godine, Srbija se suočila sa složenim i međusobno povezanim izazovima u oblasti ljudskih prava. Sve izraženija politička polarizacija, sužavanje prostora za građanski aktivizam, nepostojanje institucionalne odgovornosti i učestali napadi na organizacije civilnog društva značajno su narušili osnovne demokratske standarde. U takvom kontekstu, borba za očuvanje temeljnih prava i sloboda postaje sve zahtevnija, dok su oni koji se bave njihovom zaštitom izloženi pritiscima i diskreditaciji.
[1] 16. žrtva pada nadstrešnice u Novom Sadu podlegla je teškim telesnim povredama 21. marta 2025. godine.
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2024“ objavljen je uz finansijku pomoć Evropske unije u okviru projekta „Košnice aktivizma“. Za sadržinu publikacije isključivo je odgovoran Beogradski centar za ljudska prava i ta sadržina nipošto ne odražva zvanične stavove Evropske unije.
