Ivan Cankar, prevod i adaptacija Branka Dimitrijević, Sluge, drama u pet čina, 2015.
iz uvoda:
[…] Da, već više od sto godine, dramski tekst Ivana Cankara pod naslovom Sluge obraća se čitaocu/gledaocu, bacajući mu u lice neuspešnost tanzicije, nemogućnost pozitivne transformacije nas, običnih građana u ljude, aktivne, građanski odgovorne, svesne svojih prava i svojih obaveza. Angažovana drama je posle sto i više godine još uvek aktuelna, ali kako se društvo kojem se pisac obraća, nije izmenilo, možda bi se ona mogla označiti kao drama apsurda. Ona uvek iznova postavlja pitanje: ko su sluge – oni koji se boje da svojim glasom i pameću nastupe pred autoritetom, pred moći, pred vlašću? Oni kojima takav samostalan, subjektivan, aktivan, pravi građanski glas smeta, pa onda spletkare i smišljaju osvetu tom samostalnom glasu? Ili oni koji ostaju slepi, zaboravljaju šta su osnovna ljudska prava i obaveze?
