Nataša Nikolić: Najmasovnije kršenje ekonomskih i socijalnih prava

VOICE: Srbija uporno i sistematski odbija da unapredi socijalna i ekonomska prava 

Država ponovo rekla „ne“ Opcionom protokolu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Tako blizu, a tako daleko – žrtvama kršenja ekonomskih i socijalnih prava, koje domaći pravni sistem nije efikasno zaštitio, već godinama maltene na dohvat ruke stoji prilika da se obrate za pomoć specijalnom komitetu Ujedinjenih nacija (UN), nadležnom za tu oblast. Do te prilike pak ne mogu doći, s obzirom na to da Srbija uporno odbija da potpiše i ratifikuje Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji bi im to omogućio.

Lica kojima su smanjene penzije, osobe koje ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu ili građane koji se nalaze u postupcima prinudnih iseljenja, država je sprečila da progovore o svojim problemima na nekom drugom mestu, u slučaju kada domaće pravosuđe nema sluha za njih. 

Usvajanjem spomenutog protokola pojedinci ili grupe mogli bi da potraže pravdu pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN, nakon iscrpljivanja domaćih, pravnih lekova. Tu opciju na raspolaganje svojim građanima do sada su stavile 23 zemlje članice Ujedinjenih nacija, dok je 45 na korak od toga i pripremaju teren za ratifikaciju protokola.

Srbija je ipak odlučila da joj takav dokument ne treba. Na poslednjoj sednici Saveta UN-a održanoj u januaru, u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, delegacija Republike Srbije dobila je određene preporuke. Između ostalog i onu koja se odnosi na usvajanje Opcionog protokola o ekonomskim i socijalnim pravima, upućenu od strane Kostarike. 

Nataša Nikolić: Najmasovnije kršenje ekonomskih i socijalnih prava (foto: lična arhiva)

Preporuka je odbačena, zbog toga što je, kako se navodi u zvaničnom odgovoru, „za pristupanje Protokolu neophodno izvršiti izmene relevantnih domaćih propisa, koji u aktuelnoj situaciji nisu prioritet“. Nataša Nikolić iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da „šturo“ obrazloženje nije logično, jer, kada se usvaja neki međunarodni dokument poput Protokola, donosi se samo zakon o njegovoj ratifikaciji.

„Nakon toga on postaje deo našeg pravnog sistema. Postupak ne podrazumeva donošenje bilo kojeg zakona iz oblasti ekonomskih i socjialnih prava, koji može da remeti zakonodavne procedure, te nema potrebe da se menjaju relevantni domaći propisi“, objašnjava ona.

Nataša Nikolić dodaje da izveštaji mnogih nevladinih organizacija godinama ukazuju na najmasovnije kršenje ekonomskih i socijalnih prava, zbog čega je usvajanje protkola  i te kako neophodno.

„Uočena su kršenja u pogledu diskriminacije na radu, socijalnog obezbeđenja i stanovanja, kao i po pitanju nezaposlenosti, koja je fingirana. Zabeleženo je i veoma dugačko trajanje radnih sporova, što premašuje bilo kakvo pravo na efikasno suđenje“, kaže ona. Opširnije…