Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u petak 31. marta 2023. godine godišnji izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2022“. Izveštaj je predstavljen na konferenciji u Medija centru u Beogradu na kojoj su govorili: Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Ana Janković Jovanović, v.d. šefica Tima UN za ljudska prava u Srbiji, Dušan Pokuševski, urednik Izveštaja, Tara Tepavac, CRTA / Otvoreni parlament, Mario Reljanović, Centar za dostojanstven rad i Vuk Raičević, viši pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava.
Stanje ljudskih prava u Srbiji u 2022. godini nije napredovalo, a „politička hobotnica vlasti uvukla je pipke u sve pore društva“ i ko god se usudi da podigne glas i ukaže na probleme našao se na meti, izjavila je Sonja Tošković. Ona je na predstavljanju izveštaja navela da stanje ljudskih prava nije bolje, a da sva istraživanja, ankete, razgovori koje su obavljeni pripremajući izveštaj pokazuju da su ljudska prava „u mraku, u tunelu“, posebno kada je reč o slobodi izražavanja, slobodi medija, prava marginalizovanih grupa.
„Stvari ne idu na bolje. Na delu je obračun sa svima koji drugačije misle, bilo to politički protivnici ili obični ljudi koji se usude da podignu glas, rekla je ona.
Urednik izveštaja Dušan Pokuševski rekao je da je stanje ljudskih prava veoma loše i da ne bi mogao da kaže koje je pravo najugroženije.
„Ono što su specificnosti u 2022. godini, koje su definisale okolnosti u kojima se pratilo stanje ljudskih prava jesu napad Rusije na Ukrajinu i posledice rata, intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine, kao i izbori koji su održani u aprilu“, rekao je on i dodao da je Srbija veoma polarizovano društvo i o ovim temama bili su izrazito podeljeni stavovi.
„Godina je počela referendumom o ustavnim promenama koje bi trebalo da donesu nezavisnost pravosuđa, a njega je obeležio slab odziv, svega 35 odsto građana je glasalo“, rekao je Pokuševski. On je dodao da su građani tokom 2022. godine izlazili na proteste, jer kroz institucije nisu mogli da zaštite svoja prava.
„Ekološki protesti su bili najvidljiviji, a bili su i protesti u sektoru obrazovanja, radnika Fijata, u Novom Sadu protiv GUP, kako bi pronašli kanal da pošalju poruku vlastima, napomenuo je Pokuševski. Govoreći o položaju novinara i slobodi medija, naveo je da su SLAPP tužbe obeležile prošlu godinu, a da ih je u 2021. i 2022. godini podneto ukupno 40.
Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara, prošle godine bilo je 132 incidenta, devet fizickih napada i cetiri napada na imovinu novinara. Kasni se sa primenom Medijske strategije, usvajanjem sedam zakona, a u javnoj sferi dominira govor mržnje, rekao je Pokuševski koji se osvrnuo i na proces dodele nacionalnih frekvencija prošle godine u dva navrata. „Rok za dodelu pete frekvencije je istekao 5. decembra, a mi još nemamo epilog“, naveo je on.
Istraživanje gradana u najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava pokazuje i da 90 odsto građana smatra da izbori u Srbiji nisu ni fer, ni slobodni.
Tara Tepavac, ispred CRTA / Otvoreni parlament navela je da je prošle godine ozbiljno ugrožen izborni proces i podriven temelji slobodnih i fer izbora.
„Na sceni je bila vidljiva medijska neravnospravnost stranaka na vlasti i opozicije, iako je sa uvođenjem obaveznih izbornih blokova, bilo vidljivo prisustvo opozicije na medijima sa nacionalnom pokrivenošću“, rekla je Tepavac. Izborno zakonodavstvo je menjano i zakoni su stupili nedelju dana pre raspisivanja izbora, uveden je srednji nivo izborne administracije, podsetila je Tepavac, a nepravilnosti su zabeležene na pet odsto biračkih mesta na republičkom, a isto toliko i na nivou Beograda.
Ona je napomenula da je dobro što se opozicija vratila u parament, 10 stranaka koje su dobile trećinu poslaničkih mandata, ali ni to nije doprinelo boljem radu Skupštine Srbije.
„Atmosfera je zabrinjavajuća, diskriminacija, mizognija su prisutni, opstruira se rad odbora koje vode poslanici opozicije, izveštaji nezavisnih regulatornih tela nisu razmatrani u plenumu, dok se ne zna šta se dogodilo sa potpisima sa narodnu inicijativu ili mehanizmom interpelacije koji je podnet protiv ministra finansija“, nabrojala je ona.
Mario Reljanović, ispred Centra za dostojanstven rad, rekao je da je u Srbiji „nepromenjeno loše“ ostvarivanje prava na rad.
Rezultati istraživanja iz izveštaja navode da 73 odsto gradana smatraju da plata koju rimaju nijedovoljna za dostojanstven život, a 86 odsto njih kaže da radna prava nisu zaštićena.
Reljanović je rekao da je Vlada Srbije odustala od harmonizacije radnog prava sa Evropskom unijom, pa čak i donosi propise koje su u suprotnosti sa pravnim tekovinama, poput zakona o sezonskim radnicima. Kada je reč o stranim investitorima, Reljanović je naveo da se radi o izvesnoj „eksteritorijalnosti“ stranih poslodavaca, pri čemu same te kompanije sebi postavljaju smernice.
„Ono što smo u Juri navodili kao probleme u vezi s pravima radnika, deluje kao nula u odnosu na ono što je usledilo sa Linglongom“, rekao je Reljanović.
Vuk Raičević, viši pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava osvrnuo se na širko rasprostranjenu diskriminaciju u srpskom društvu od koje nisu pošteđena ni deca.
On je podsetio na slučaj dece koja su bila nezakonito ispisana iz vrtića u Pećncima, da je poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da su čelnici vrtića u Pećincima izvršili diskriminaciju dece zbog političke pripadnosti roditelja, ali da i dalje nije postupljeno po preporuci poverenice i da deca još uvek nisu vraćena u predškolsku ustanovu u koju su do septembra 2022. godine išla.
Raičević je istakao da je prošlu godinu obeležila zabrana održavanja marša u okviru Europrajda 17. septembra od strane vlasti, kao i nasilni narativi koji su bili prisutni u javnom diskursu ne samo uoči, tokom i nakon održavanja nedelje Ponosa nego i tokom čitave godine tokom koje je nastavljeno da se napada i demolira i Prajd Info Centar u centru Beograda.
S druge strane, kada se priča o pravima posebno osetljivih društvenih grupa, tek tada se može videti koliko se država bavi ljudskim pravima, istakla je Tošković. Ona je naglasila da ne možemo da pričamo o ostvarivanju i uživanju ljudskih prava bez osvrta na politički kontekst u državi.
„Ova vlast predstavlja jednu političku hobotnicu koja se svojim pipcima našla u svim porama ovog društva i na sve moguće načine uticala da ne dođe do ostvarenja ljudskih prava zato što se obračunavala sa svima onima koji su bili drugačijeg mišljenja“, zaključuje Tošković.
Izveštaj Ljudska prava u Srbiji 2022 dostupan je na ovom linku OVDE.
Prevod Izveštaja o stanju ljudskih prava pomogao je Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji u okviru inicijative „Ljudska prava 75” kojom se obeležava 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ujedinjenih nacija.
©Medija centar
Video sa predstavljanja izveštaja u Medija centru možete pogledati ovde:
