Nulti izveštaj o pravima mladih: Mladi u Srbiji nezaposleni, depresivni i zanemareni
5. februar 2020.
Od početka 2020. godine, mediji u Srbiji sa pojačanom pažnjom izveštavaju o položaju mladih u našoj zemlji. Otvorene su teme migracija mladih, odnosno njihovom odlasku iz Srbije, stanovanja mladih uz najave državnih projekata koji treba da reše probleme održivog stanovanja i izborima kroz praćenje aktivnosti određenih grupa mladih u političkom životu Srbije.
Beogradski centar za ljudska prava godinama unazad sprovodi aktivnosti u omladinskom sektoru i radi sa mladima širom Srbije. Uz saradnju i stručnu podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Centar je počeo da izveštava o ljudskim pravima mladih na godišnjem nivou. Aktuelni „Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019″ pokazuje da su mladi u Srbiji zanemareni, da odlaze iz zemlje, da su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka, nedovoljno zastupljeni u medijima i posledično u velikom riziku od siromaštva.
Među ključnim nalazima iz izveštaja izdvajamo:
da su mladi u Srbiji starosti između 15 i 24. godine u duplo većem riziku od nezaposlenosti od odrasle populacije;
da je većina mladih (57%) angažovana u nekom od prekarnih oblika zaposlenosti: na određeno (36%), na privremenim i povremenim poslovima (8%) ili radi na crno (11%);
da mladi imaju 20% niže mesečne zarade, da svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima zaradu koja je niža od 2/3 medijalne zarade, da osam od deset mladih prima zaradu koja je niža od republičkog proseka i petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade;
da oko pola miliona ljudi u Srbiji starosti između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, da jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život jer nema nikakve prihode, da veliki broj njih koji su zaposleni ostaje sa roditeljima jer ne mogu da iznajme stan i da od ostatka zarade pristojno žive i da mladi ljudi do stana dolaze nasledstvom ili uz finansijsku pomoć roditelja;
da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, što je otprilike jedna cela opština u Srbiji;
da pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina, da je neophodno raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti, da je 70% mladih uzrasta od 15 do 29 godina seksualno aktivno, da znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode i da je problematičan položaj mladih koji žive sa HIV-om, multiplom sklerozom i drugim težim bolestima.
da je kod mladih uzrasta između 15 i 29 godina primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa
da među mladima starijim od 18 godina samo 40% redovno koristi pravo glasa, dok 32,4% navodi da nikada ne glasa.
Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji u 2019. godini pokazuje da su mladi najviše zainteresovani za ostvarivanje svojih ekonomskih i socijalnih prava, koja ocenjuju kao prava koja su sistemski ugrožena i zanemarena.
Ključne naučene lekcije i primeri dobre prakse tokom sprovođenja projekta “Podrška (potencijalnim) žrtvama krijumčarenja migranata i trgovine ljudima u Srbiji”
