Beogradski centar za ljudska predstavio je danas na konferenciji u Medija centru analizu „Poštovanje zabrane vraćanja (principa non-refoulement) u postupcima izručenja u Srbiji od 2017. do 2021. godine”.
Na predstavljanju su govorili Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Ivana Ranđelović, šefica Programske jedinice za Evropu i MENA region, Civil Rights Defenders, kao i autori analize Vladica Ilić, menadžer Pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava, Sanja Radivojević, viša pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava i Petar Vidosavljević, pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava.
Srbija je od strane Komiteta protiv torture UN oglašena odgovornom za kršenje Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka zbog izručenja kurdskog političkog aktiviste Dževdeta Ajaza Turskoj 25. decembra 2017. godine.
Iako je ovaj slučaj izazvao veliku pažnju javnosti, nije ostao usamljen, s obzirom na to da se januara 2022. godine dogodio još dramatičniji primer kršenja ljudskih prava u postupku izručenja. Naime, Srbija je tada Kraljevini Bahrein izručila državljanina te zemlje uprkos privremenoj meri koju je za ovaj ekstradicioni postupak izrekao Evropski sud za ljudska prava.
Navedena dva slučaja bila su povod da Beogradski centar za ljudska prava istraži praksu viših sudova i Ministarstva pravde u postupcima izručenja u poslednjih pet godina, odnosno od početka 2017. do kraja 2021. godine, i utvrđivanja postojanja još nekih predmeta koji nisu došli do šire javnosti, a u kojima su strani državljani izručivani uprkos ozbiljnom riziku da bi u zemlji izručenja mogli biti suočeni sa progonom, smrtnom kaznom, mučenjem, nečovečnim ili ponižavajućim postupanjem ili kažnjavanjem, ili drugim flagrantnim uskraćivanjem pravde.
Analiza „Poštovanje zabrane vraćanja (principa non-refoulement) u postupcima izručenja u Srbiji od 2017. do 2021. godine” dostupna je na ovom LINKU.
Video sa predstavljanja analize možete pogledati na ovom linku:
