Prošlu godinu u Srbiji obeležilo je nasilje širokog spektra i dalji pad demokratskih vrednosti i sloboda. Srbija se po pitanju poštovanja ljudskih prava ne nalazi na dobrom putu, a nasilje u javnom prostoru naročito od strane predstavnika vlasti je bilo sveprisutno, rečeno je u utorak 9. aprila na predstavljanju godišnjeg izveštaja “Ljudska prava u Srbiji 2023.” u Medija centru u Beogradu.
„Ja bih rekla da se uopšte ne nalazimo na dobrom putu. Ali imajući u vidu političku i društvenu realnost u kojoj živimo drugačije se nije ni moglo očekivati“, rekla je na početku konferencije izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković.
2023. godinu prvenstveno su obeležila dva masovna ubistva, 3. maja u begradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i 4. maja u selima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca, koja su tektonski poremetila dešavanja u Srbiji, ali da je nasilje generalno bilo prisutno u javnom diskursu.
„Nasilje u društvu logična je posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba. Nasilje se realizovalo kroz govor mržnje, čak i vrlo visokih nosilaca vlasti. 2023. godinu obeležilo je nasilje koje je rezultiralo protestima. Nasilje se vršilo u skupštini, u javnom diskursu, svi neistomišljenici državnih funkcionera, bilo političari, bilo novinari, bili su mete i bili su izloženi nasilju”, rekla je Tošković.
Da se Srbija, po pitanju poštovanja ljudskih prava, uopšte ne nalazi na dobrom putu konstatovano je i u izveštajima mnogih međunarodnih organizacija, poput izveštaja Freedom House.
Programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski, koji je i koautor izveštaja rekao je da svaki vid nezadovoljstva nije za vlast bio poziv na dijalog, već da su na ljude koji se pobune gledali kao na političke protivnike.
“Tokom protesta nakon masovnih ubistava u Ribnikaru i okolini Mladenovca, građani su izneli zahteve kako bi se smanjila tenzija i promovisanje nasilja. Osim toga što je ministar prosvete dao ostavku nijedan od ovih zahteva do danas nije ispunjen, “ naveo je Pokuševski.
On je dodao da je u srpskom društvu prisutna velika polarizovanost i permanentni nedostatak dijaloga, te da tenzije koje zbog toga nastaju u društvu prati i ozbiljna urušenost principa podele vlasti.
„Izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat nad zakonodavnom i sudskom vlašću. Predsednik je definitivno najdominantnija politička figura u državi i društvu i često deluje van svojih ustavnih ovlašćenja. Takvo stanje dovelo je do potpunog obesmišljavanja i nefunkcionalnosti institucija što kao krajnju posledicu ima onemogućavanje građana da uživaju i zaštite svoja ljudska prava“, rekao je dodajući da su „incidenti, afere, govor mržnje, verbalno i fizičko nasilje“ postali svakodnevica u životima građana Srbije.
Rad Narodne Skupštine u 2023. godini obeležen je „intenzivnom zloupotrebom parlamentarnih pravila“.„Skupština nije predstavljala najviše predstavničko telo u pravom smislu te reči, odnosno mesto na kome se raspravlja o zakonima koji će unaprediti život građana, već je postala jedan poligon za političko nadgornjavanje, podizanje tenzija u društvu, targetiranje neistomišljenika“, kazao je Pokuševski i dodao da su sednice zakazivane mahom u vrlo kratkom vremenskom roku i sa velikim brojem tačaka na dnevnom redu, kako bi narodni poslanici bili sprečeni da o njima suštinski raspravljaju.
„Poslednja sednica trinaestog saziva koja je zakazana pred sam kraj oktobra zakazana je svega jedan dan unapred, a na njoj je bilo 60 tačaka dnevnog reda. Između ostalog – zakon o budžetu, medijski zakoni koji su zaista polarizovali Srbiju. Sednica je okončana posle tri dana koliko je bilo predviđeno za rapravu, a četvrtog dana je bilo glasanje“, naveo je kao primer.
Kada je reč o decembarskim izborima, nepravilnosti su primećene u svim fazama izbornog procesa – od sakupljanja glasova, preko medijske zastupljenosti i rukovođenja biračkim spiskom, i na sam dan izbora i utvrđivanja rezultata, što su dokazli i ODHIR i druge međunarodne organizacije.
„Sudovi i tužilaštvo su u izbornom postupku propustili da u svojim nadležnostima ispitaju navedene nepravilnosti i na taj način učinili sudsku praksu izbornog prava potpuno nedelotvornom“, rekao je Pokuševski dodajući da ista ocena važi i za Ustavni sud koji se idalje nije oglasio povodom žalbi i zahteva za poništavanje izbora.
Autor izveštaja novinar Ivan Protić ukazao je da stanje na srpskoj medijskoj sceni još gore nego prethodne godine, i da broj incidenata u kojem su učesnici novinari raste, što se kontinuirano beleži u svim izveštajima od 2012. godine.
„Broj incidenata u kojem su učesnici novinari nastavlja da raste i saradnici BCLJP su prošle godine zabeležili 186 njih, odnosno jedan incident na dva dana i to je otprilike 20 odsto više u odnosu na godinu ranije“, istakao je.
On je kazao da novinare „nema ko nije napadao – od predsednika Aleksandra Vučića i tadašnje premijerke Ane Brnabić do Srpske pravoslavne crkve i nekih nevladinih organizacija“.
„U 2023. je prema našim podacima zabeleženo 16 fizičkih napada, šest policijskih privođenja sa dosta sumnjivim obrazloženjima i po prvi put premeštanje dva novinara na sigurne lokacije zbog ugrožene bezbednosti. Ubice Ćuruvije su oslobođeni, a nijedno ubistvo novinara nije rešeno. Očigledno je da iza zastrašivanja novinara stoje vlasti, koje potkrepljuju tabloidni mediji. Porastao je i broj slap tužbi koje političari podižu protiv novinara„, dodao je Protić.
On je izrazio sumnju da će 2024. godina „biti još gora“ po pitanju medijskih sloboda.
Autorka izveštaja iz Centra za prava deteta Nevena Vučković Šahović rekla je da su majske tragedije ukazale na slabosti sistema i da je posebna tema izveštaja obrazovanje i zaštita od nasilja i nasilja u školama.
Ona je rekla da se devojčice u Srbiji više plaše nasilja od dečaka i da su najveće pritužbe za nasilje – pritužbe na nasilje u školama. Vučković Šahović je ukazala da je skupštinski Odbor za prava deteta posle majskih tragedija održao dve sednice i pričao o izveštaju ministarke za porodicu za 2022. godinu, a ne o aktuelnim dešavanjima.
Kako je navela prva reakcija na majske tragedije bila represivna, poput snižavanja granice krivične odgovornosti, a ne kako preduprediti takve situacije.
„Sve je kulminiralo zahtevom da se izmeni Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama tako da se deca smeste u psihijatrijsku ustanovu, bez prava koja imaju čak odrasle osobe“, rekla je Nevena Vučković Šahović i dodala da bi ta deca „tamo mogla da budu držana beskonačno“.
„Događaji su ukazali na brojne slabosti sistema, u kom deca nisu u centru političke pažnje već svi drugi akteri. Mi uopšte nemamo infrastrukturu za prava deteta. Nama treba krovni zakon u oblasti prava deteta“, zaključila je ona.
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2023.“ ukazao je i da je rodna ravnopravnost je nazadovala „u gotovo svim sferama“, kao i pitanja u vezi sa osobama sa invaliditetom i LGBTI+ populacijom. Sonja Tošković je istakla da je tokom prošle godine prema zvaničnim podacima na teritoriji Srbije ubijeno 28 žena.
„Istraživanja i statistike govore da su 92 odsto žrtava porodičnog nasilja žene. Prepoznato je da postoji diskurs da se femicid ne karakteriše kao zaseban zločin. Sve su ovo podaci koji govore da je Srbija duboko patrijarhalna i tradicionalna i da uopšte ne prepoznaje rodnu ravnopravnost. Jako je bitno da se o ovome govori jer ćemo možda u ovom sazivu skupštine doživeti da se ukine jedan izuzetno važan zakon – Zakon o rodnoj ravnopravnosti, dodaje Tošković.
Ona je ukazala da postoji trend i opasnost da desno orijentisani i uticajni delovi društva žele da se taj zakon ukine, a da je posebno skandalozno što naš zaštitnik građana aktivno i javno u tome učestvuje.
„Ovo je možda jedno od poslednjih upozorenja za buđenje svih nas zajedno“, zaključila je ona.
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2023“ dostupan je na linku OVDE.
Snimak predstavljanja izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji tokom prošle godine možete pogledati na ovo linku:
