Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u utorak, 31. marta, godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2025. godini. Izveštaj dokumentuje ključne događaje i trendove u ostvarivanju ljudskih prava koji su obeležili prethodnu godinu – od masovnih protesta i sistemskih kršenja ljudskih prava do pritisaka na novinare, aktiviste, prosvetne radnike, akademsku zajednicu, studente, građane i organizacije civilnog društva.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković rekla je na početku predstavljanja da je izveštaj za 2025. godinu pre svega fokusiran na studentske i građanske proteste, kao i na ostvarivanje prava na slobodu okupljanja, izražavanja i udruživanja.
„Ako izveštaj posmatramo kao ogledalo društva, ono što možemo da vidimo u 2025. godini duboko je zabrinjavajuće. Veliki pritisci na građane, akademsku zajednicu, civilno društvo i novinare nisu nešto što smo samo mi zabeležili – o tome je govorila i međunarodna zajednica“, navela je Tošković. Ona je istakla i da međunarodni nadzor nad ostvarivanjem ljudskih prava u Srbiji nikada nije bio izraženiji nego prošle godine, podsetivši na čak sedam komunikacija specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija, kao i na izveštaje Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Saveta Evrope, Komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Komesara Saveta Evrope za ljudska prava.
Urednik izveštaja Dušan Pokuševski napomenuo je da je 2025. godine „polarizovanost društva dobila novi nivo“.
„Imamo direktnu suprotstavljenost građana, koji nikada nisu bili odlučniji da zaštite svoja prava, i, s druge strane, sve represivnije poteze, pre svega izvršne vlasti. U 2025. godini zabeležena su dva vrlo opasna trenda – pravna nesigurnost zbog arbitrarne primene prava i nekažnjivost za povrede ljudskih prava“, naglasio je Pokuševski. On je dodao da se građanin kao pojedinac oseća nezaštićeno i da jedini način koji vidi da se izbori za svoja prava jeste da, zajedno sa drugim građanima, pribegne onome što mu garantuju Ustav i međunarodni propisi – pravu na slobodu okupljanja.
„Kroz slobodu okupljanja građani su pokušali da izraze svoje stavove o situaciji u društvu i po ko zna koji put su udarili u zid. Prošle godine smo svedočili visokom stepenu represije nad njima“, rekao je Pokuševski. On je skrenuo pažnju i na to da je „izostala obaveza države koju nalažu i Evropska konvencija o ljudskim pravima i Ustav Srbije“, a to je da ne ograničava pravo na slobodu okupljanja i da zaštiti učesnike javnih skupova.
„Najdrastičniji primeri su uletanja automobilima u okupljene građane. Bilo je i provokacija sa strane, ali nije bilo policije da zaštiti građane“, podsetio je Pokuševski. Novinari i branioci ljudskih prava bili su „posebno na udaru“, ocenio je Pokuševski, podsetivši na upade Uprave kriminalističke policije u prostorije organizacija civilnog društva „pod izgovorom istrage o zloupotrebi sredstava USAID-a“. „Naravno, prikupljanje tih informacija nije rezultovalo krivičnim postupkom“, ukazao je Pokuševski.
Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić rekao je da je policija u Srbiji „danas zaštićenija i od najviših političkih funkcionera“. „Imamo nekoliko ministara i nijednog policajca protiv koga se vodi postupak“, naglasio je Ilić i podsetio da je sada na čelu UKP-a Marko Kričak, protiv koga je zbog zlostavljanja tokom protesta tužbu podnela studentkinja Nikolina Sinđelić.
On se osvrnuo i na skup 15. marta 2025. godine u Beogradu, koji je na neki način bio „prekretnica“ u postupanju vlasti prema građanima Srbije. Dodao je da smo u pogledu istrage tog slučaja i dalje na početku, kao i da je Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava tokom posete Srbiji u maju „iskazao spremnost da njegova kancelarija sprovede misiju utvrđivanja činjenica o incidentima od 15. marta“. „Institucije Srbije nisu odgovorile na taj poziv Visokog komesara.“
Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava iznela je podatke koje je dostavio MUP u vezi sa protestima tokom leta i navela da je od juna do septembra 2025. godine, u vezi sa protestima, procesuirano 1.636 ljudi, dok je 779 osoba lišeno slobode. „Njih 1.372 procesuirano je u prekršajnom, a 264 u krivičnom postupku. Svaki put kada se pojača građanski aktivizam, Direkcija policije postupa tako da procesuira što više ljudi, ne zato što postoji opravdan razlog za takvo postupanje, već zato što je to represivna mera i poruka građanima čemu mogu biti izloženi u slučaju iskazivanja bilo kog oblika građanske neposlušnosti“, rekla je ona.
Dodala je da smo isti obrazac videli i posle izbora na prelazu iz 2023. u 2024. godinu, ali i nakon ovih lokalnih izbora 30. marta. Od 779 privedenih osoba u periodu od juna do septembra 2025. godine, njih 307 zadržano je do 48 sati, dok su krivične prijave koje su protiv njih podnošene uglavnom bile za krivična dela nasilničko ponašanje, ometanje službenog lica u vršenju dužnosti i napad na službeno lice.
„Informacija koju nam MUP nije dostavio, a koju smo pribavili iz medija, jeste da je veliki broj prijava podnet zbog krivičnog dela ugrožavanje i rušenje ustavnog poretka. Ovo krivično delo pojavilo se kao aktuelno i veoma učestalo u poslednjih godinu dana, iako se ranije u krivičnopravnoj praksi veoma retko dešavalo da bilo kome bude stavljeno na teret“, kazala je Radivojević.
Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM-a osvrnula se na položaj pravosuđe u 2025. godini koje je bilo pod posebnim udarom i lupom, s jedne strane javnosti kroz konkretne zahteve studenata i građana da institucije efikasno utvrde odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, do drastičnih pritisaka izvršne vlasti. Ona je napomenula da su svi postupci koji su pokrenuti u vezi sa padom nadstrešnice posebno indikativan iz ugla standarda ljudskih prava – prava žrtava na pravdu, istinu i delotvorni pravni lek i da ni jedan od tih postupaka nije ni počeo a kamoli doveo do nekog razrešenja.
Na kraju predstavljanja izveštaja, urednik Dušan Pokuševski naglasio je da građani Srbije „nikada nisu bili ujedinjeniji u želji da zaštite svoja prava“. „Nikada nisu bili spremniji da stanu ispred onih koji krše njihova prava, da ne pristaju na ulogu podanika i da iskorače u zaštitu ljudskih prava“, zaključio je.
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2025“ dostupan je na ovom LINKU.
Snimak predstavljanja izveštaja u Prostoru „Miljenko Dereta“ pogledajte ovde:
