Najavljujući izmene tzv. zakona o organizovanom kriminalu (Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala), predstavnik Vlade Srbije je rekao da će nova zakonska definicija “organizovanog kriminala” biti u potpunoj saglasnosti s Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Na žalost, to nije tačno. Nova definicija je daleko šira i protivna toj Konvenciji i drugim međunarodnim standardima. I po Konvenciji i po našem novom zakonu, organizovani kriminal je vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Međutim, naš zakon, pored “organizovane kriminalne grupe”, uvodi i Konvenciji nepoznat pojam “druge organizovane grupe”.
Prema Konvenciji (čl. 2 a), «organizovana kriminalna grupa» je «strukturisana grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više teških krivičnih dela ili prestupa propisanih ovom Konvencijom, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi». U članu 2 c bliže se određuje značenje reči «strukturisan»: «strukturisana grupa» je ona koja «nije formirana spontano radi trenutnog izvršenja nekog krivičnog dela, a ne mora imati formalno definisane uloge članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu». Dakle, pod udar Konvencije ne dolazi svaka strukturisana grupa nego samo kriminalna strukturisana grupa.
Naš novi zakon (čl. 2 st. 1) preuzima definiciju organizovane kriminalne grupe iz Konvencije izostavljajući, doduše, reč “strukturisana”), ali pored toga (čl. 2 st. 2) inkriminiše i vršenje krivičnih dela od strane pripadnika «druge organizovane grupe», koju definiše ovako: “grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala”.
Ova definicija je neodređena i opasna, jer termin “u funkciji” nije do sada bio poznat našem krivičnom pravu, nego se u naš jezik uvukao iz partijskog (SKJ),vojnog i policijskog (“bezbedonosnog”) rečnika. Naše krivično zakonodavstvo poznaje dovoljno oblika saučesništva, koje obuhvata i pomaganje učiniocu pre, za vreme i posle izvršenja krivičnog dela, kao i podsticanje, navođenje, formiranje zločinačkog udruženja itd. Uvođenje ovog termina može samo da unese zabunu i da podstakne proganjanje društvenih grupa i organizacija i kada one nisu ni na koji način zločinačke.
Koliko nam je poznato, postojao je amandman kojim se predlagalo izostavljanje ove nepotrebne i za ugled naše zemlje štetne odredbe. Javnosti nisu objašnjeni razlozi zašto on nije prihvaćen. Beogradski centar za ljudska prava i Centar za antiratnu akciju traže da se iz pomenutog Zakona što pre izbriše stav 2 člana 2 jer predstavlja pretnju ljudskim pravima i slobodama naših građana.
za Beogradski centar za ljudska prava
Vojin Dimitrijević, direktor
za Centar za antiratnu akciju
