Prilikom sprovođenja svojih međunarodnih obaveza, evropske države i države članice Evropske unije razvile su sisteme azila na osnovu složenih proceduralnih instrumenata. U nekim slučajevima, ovi instrumenti korišćeni su u cilju izbegavanja odgovornosti država za izbeglice, te su zahtevi za azil odbacivani kao nedopušteni bez ispitivanja njihove osnovanosti. Nedavni sporazum između Evropske unije i Turske i predlog Evropske komisije za usklađivanje procedura azila bazirani su na konceptima „sigurne treće zemlje“ i „prve zemlje azila“. Baza podataka o sistemima azila u Evropi – AIDA, kojom upravlja Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE), dopunjena je 6. septembra 2016. godine izveštajem o ograničenoj i nepotpunoj oceni prihvatljivosti zahteva za azil i primeni koncepta sigurne treće zemlje u 20 evropskih država.[1]
„Najnovija reforma Zajedničkog evropskog sistema azila stavlja koncept prihvatljivosti zahteva za azil, odgovornosti i bezbednosti u prvi plan evropskih procedura za azil, uvodeći obavezu država članica da zahteve za azil odbacuju kao neprihvatljive na osnovu koncepata prve zemlje azila i sigurne treće zemlje“, rekao je Minos Mouzourakis, koordinator AIDA-e. „Doduše, takav potez može se smatrati nepodobnim ako se uzme u obzir nedostatak dokaza o praktičnoj primeni i interpretaciji ovih koncepata “.
Nedavno predstavljanje široke liste „sigurnih trećih zemalja“ u Mađarskoj, kao i pritisak na Grčku da primeni ovaj koncept posle postizanja sporazuma između Evropske unije i Turske, u suprotnosti je sa praksom država koje imaju više iskustva u primeni ovog koncepta. Ove države su, često i kroz sudske smernice, razjasnile da ne može da se smatra da tražilac ima „dovoljnu povezanost“ sa trećom zemljom samo zbog toga što je kroz nju prošao ili tamo kratko boravio.
U izveštaju je takođe razmotrena primena Dablinske regulacije i plana za preseljenje, koji predstavljaju dva instrumenta za podelu odgovornosti za odlučivanje po zahtevima za azil u Evropskoj uniji. Uprkos tome što se proces preseljenja odvija veoma sporo, u nekim državama, kao što su Francuska i Portugal, uspostavljene su procedure za brzu obradu zahteva osoba koje su preseljene na njihove teritorije i organizaciju njihovog raseljavanja po različitim regijama.
Oslanjajući se na ALDA-in izveštaj, Evropski savet za izbeglice i prognanike poziva evropske države i države članice Evropske unije da:
* Ovo saopštenje preuzeto je sa web-stranice Evropskog saveta za izbeglice i prognanike (ECRE). Beogradski centar za ljudska prava član je ECRE od 2013. godine. Izveštaj je dostupan na engleskom jeziku ovde.
[1] Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Nemačka, Španija, Francuska, Grčka, Hrvatska, Mađarska, Republika Irska, Italija, Malta, Holandija, Poljska, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Srbija i Turska.
