U martu 2025. godine ulazimo u treću godinu produženja privremene zaštite za sve osobe koje su napustile Ukrajinu usled međunarodnog oružanog sukoba. Republika Srbija je Odlukom Vlade 18. marta 2022. godine[1] po prvi put aktivirala mehanizam privremene zaštite kojom je obuhvatila osobe koje su bile prinuđene da napuste Ukrajinu, kao zemlju svog porekla ili uobičajenog boravišta, ili su bile evakuisane iz Ukrajine, a koje se zbog aktuelne situacije u toj državi, ne mogu vratiti u trajne i sigurne uslove života. Iako je privremena zaštita pružila hitno rešenje, ključno pitanje sada postaje pronalaženje trajnijeg i stabilnijeg statusa za raseljena lica iz Ukrajine.
Prema podacima UNHCR-a, trenutno je 6,91 miliona raseljenih lica iz Ukrajine, od čega 6,35 miliona u EU. U Srbiji je tokom 2024. godine boravilo između 1.500 i 2.000 osoba sa dodeljenom privremenom zaštitom.
Privremena zaštita omogućava brzu i efikasnu zaštitu grupama ljudi, bez sprovođenja individualnih procedura, što je posebno značajno u kriznim situacijama. U poređenju sa postupkom azila, odobravanje privremene zaštite je znatno brže i omogućava odmah pristup osnovnim pravima. Od 1. februara 2024. godine, nakon izemena i dopuna Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, osobe sa privremenom zaštitom u Srbiji imaju pravo na slobodan pristup tržištu rada bez posebnih dozvola za rad, što predstavlja značajan korak ka ekonomskoj samostalnosti.
Međutim, postoje izazovi u pristupu obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Iako osobe sa privremenom zaštitom imaju pravo na osnovno i srednje obrazovanje, pristup visokom obrazovanju je otežan zbog visokih školarina i nedostatka mogućnosti smeštaja u studentskim domovima. Takođe, iako postoji pristup hitnoj medicinskoj nezi, zdravstveno osiguranje za ove osobe je prepušteno individualnom plaćanju, imajući u vidu da je pristup zdravstvenoj zaštiti za ove kategorije regulisan kao i ostalim strancima.
Poseban problem predstavlja pravni vakum koji nastaje pri produženju privremene zaštite, jer odluka Vlade dolazi u poslednjem trenutku, ostavljajući mnoge bez formalne pravne sigurnosti i važećih ličnih dokumenata. Ovaj prekid najviše pogađa osobe koje su već zaposlene, jer zbog kašnjenja u izdavanju dokumenata mogu ostati bez formalnog zaposlenja.
S obzirom na nastavak sukoba u Ukrajini, važno je razmotriti i alternativnie opcijame za duži boravak osoba sa privremenom zaštitom. Neke od opcija uključuju:
Važno je da Srbija, u skladu sa praksama Evropske unije, omogući održiva rešenja za ove osobe. Pravo na stabilan status i integraciju mora biti prioritet, kako bi se izbeglicama iz Ukrajine omogućio dostojanstven život i doprinos društvu u kojem trenutno borave. Beogradski centar za ljudska prava, kao i proteklih 14 godina, nastaviće kroz svoje aktivnosti da pruža pravnu pomoć, pomoć pri integraciji i zagovara za unpređenje prava izbeglica, tražioca azila i osoba u pokretu.
[1] Odluka Vlade Republike Srbije o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine, „Sl. glasnik RS“, br. 36/2022.
[2] Više informacija o svim vrstama privremenog boravka možete pogledati na sajtu MUP-a na ovom LINK-u.
