Danas u svetu, prema podacima UNHCR-a, po prvi put, ima više od 100 miliona ljudi (1% svetske populacije) koji su napustili svoje domove zbog progona, oružanih sukoba, prirodnih katastrofa i posledica klimatskih promena. Zato i ove godine obeležavamo Svetski dan izbeglica i skrećemo pažnju javnosti n a važnost ove teme za svako društvo koje neguje solidarnost i brigu za dostojanstven život svakog člana. Imajući u vidu nedavnu prošlost koje je uzrokovala talas izbeglica iz država bivše Jugoslavije koje su novi život započele u Republici Srbiji podsećamo da mnogi od njih i danas žive u lošem položaju. Pored toga balkanska ruta ostala je aktivna za migracione tokove sa Bliskog istoka, Afrike a od skora i Ukrajine i Rusije ka zemljama Evropske unije. Trenutno u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji boravi približno 5 hiljada izbeglica, tražilaca azila i migranata, dok je u toku ove godine azil odobren za samo 2 osobe.
Aktuelna kriza u Ukrajini značajno je doprinela porastu broja izbeglih i interno raseljenih. Preko 13 miliona Ukrajinaca je napustilo svoje domove, a za privremenu zaštitu ili neki od drugih mehanizama zaštite, apliciralo je više od 3,2 miliona ljudi. Republika Srbija usvojila je Odluku o pružanju privremene zaštite raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine. Prema podacima MUP-a ova zaštita je do kraja maja odobrena za 324 osobe dok u našoj zemlji ukupno boravi oko 7.000 osoba koje dolaze iz ove zemlje. Pored rata u Ukrajini, međunarodne i domaće institucije ne smeju zaboraviti i druga dugogodišnja, humanitarna žarišta kao što Sirija, Avganistan, Burkina Faso, Etiopija, Mijanmar, palestinske izbeglice i sve druge koji se nalaze u prinudnom raseljeništvu.
Migracioni trend koji sve više uzima maha je i prinudno raseljavanje usled klimatskih promena i ekoloških pitanja kao što su zagađenje vazduha, manjak vode za piće i porast nivoa mora. Imajući u vidu rastući broj investicionih projekata u našoj zemlji za koje naučnici predviđaju, ukoliko se realizuju, devastirajuće posledice po životnu sredinu kao i istraživanja koja govore o aktuelnim posledicama po zdravlje u gradovima u kojima rade fabrike veliki zagađivači, raseljavanje delova Republike Srbije usled ekoloških katastrofa postaće i naša realnost.
Beogradski centar za ljudska prava kao izvršni partner UNHCR-a već više od deset godina pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila i pomaže im kroz celokupan proces zaštite od pristupa teritoriji, zastupanja pred domaćim i međunarodnim organima, do pomoći u pristupu obrazovanju, zdravstvu, tržištu rada. Nastavićemo da zagovaramo i u saradnji sa organizacijama civilnog duštva, kao i releventnim državnim organima radimo na unapređenju položaja tražioca azila i izbeglica u Republici Srbiji.
